WEEKLY INFOSHEET – Ključna politička, institucionalna i društvena dešavanja na Kosovu

31. avgust – 4. septembar 2026. | Br. 01

Nedelja ukratko

Nedelju su obeležila važna politička i institucionalna pitanja – od odluka u vezi sa povratkom srpskih sudija i tužilaca u kosovsko pravosuđe i polemike o državljanstvu, do ponovnog otvaranja pitanja budućnosti obrazovanja na srpskom jeziku. Istovremeno, politička neizvesnost oko izbora predsednika Kosova nastavljena je uprkos prvobitnom dogovoru Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova (LDK), dok je novi ambasador Evropske unije Dirk Šubel preuzeo mandat na Kosovu.

Srpske sudije i tužioci: Povratak u pravosuđe između odluka institucija i obaveza iz dijaloga

Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Aljbuljena Hadžiju razrešila je 2. septembra 18 sudija iz srpske zajednice koji su 2022. godine podneli ostavke, iako su ih 15. jula ove godine povukli i izrazili spremnost da se vrate u pravosuđe¹. Odluka je usledila nakon što je Sudski savet Kosova prihvatio njihove ranije podnete ostavke uprkos njihovom povlačenju². Prethodno je sličan postupak sproveden i u slučaju sedmorice srpskih tužilaca. Istovremeno, za deset novih tužilačkih mesta namenjenih pripadnicima srpske zajednice nije stigla nijedna prijava tokom prvobitnog konkursa³, zbog čega je Tužilački savet Kosova rok produžio do 15. septembra. Sličan problem zabeležen je i 2024. godine, kada nije bilo kandidata iz srpske zajednice za četiri ponuđena tužilačka mesta.

Pitanje njihovog povratka prevazilazi redovnu kadrovsku politiku pravosudnih institucija. Integracija srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja proistekla je iz Sporazuma o pravosuđu postignutog u okviru dijaloga Beograda i Prištine 2015. godine, a realizovana je 2017. godine. EU je prilikom njegove implementacije naglasila da integrisano pravosuđe treba da bude reprezentativno za sve zajednice i da obezbedi jedinstvenu primenu kosovskog prava.

Reagujući na odluku Sudskog saveta iz avgusta 2026, EU je ocenila da prihvatanje ostavki koje su prethodno povučene deluje nespojivo sa kosovskim pravom, propisanim postupkom i zahtevima vladavine prava, kao i da je suprotno principima multietničkog pravosuđa i naporima za održiv povratak Srba u institucije.

Izbor predsednika Kosova: Politički dogovor bez obezbeđene većine

Posle gotovo dva meseca pregovora, lideri Samoopredeljenja i LDK-a Aljbin Kurti i Ljumir Abdidžiku postigli su 31. avgusta dogovor da profesor prava i bivši sudija Ustavnog suda Bekim Sejdiju bude zajednički kandidat za predsednika Kosova. Već narednog dana šest od ukupno 18 poslanika LDK-a saopštilo je da neće podržati njegovu kandidaturu⁴, iako je Predsedništvo stranke podržalo sporazum. Novi sastanak Kurtija i Abdidžikua 2. septembra nije promenio odnos snaga, a lider LDK-a je nakon razgovora ocenio da trenutno nema dovoljnog broja glasova za izbor predsednika.

Politička matematika neposredno je povezana sa članom 86 Ustava Kosova⁵. Predsednik se bira tajnim glasanjem u Skupštini, a za izbor u prvom ili drugom krugu potrebna je dvotrećinska većina svih 120 poslanika – najmanje 80 glasova. Ako nijedan kandidat ne dobije tu podršku, u trećem krugu glasanje se održava između dva kandidata sa najvećim brojem glasova, a za izbor je tada potrebna većina svih poslanika – najmanje 61 glas. Ako ni u trećem krugu predsednik ne bude izabran, Skupština se raspušta, a novi izbori moraju biti održani u roku od 45 dana. Zbog toga protivljenje dela poslaničke grupe LDK-a nije samo unutrašnje stranačko pitanje, već može imati direktne posledice po dalju institucionalnu stabilnost⁶.

Državljanstvo: Politička debata fokusirana na Srbe, zakon ne pravi etničku razliku

Predstavnici PDK-a i AAK-a tokom nedelje ponovo su otvorili pitanje člana 31 novog Zakona o državljanstvu, pri čemu je politička rasprava u velikoj meri usmerena na srpsku zajednicu. Poslanica PDK-a Ganimete Musljiju tvrdila je da odredba predstavlja bezbednosni rizik jer omogućava sticanje državljanstva Srbima koji su ranije živeli na Kosovu i njihovim potomcima, dok je poslanica AAK-a Time Kadrijaj pitanje povezala i sa osobama koje su tokom rata počinile zločine⁷. Na polemiku je reagovala Ambasada Nemačke, podsećajući da Ustav Kosovo definiše kao multietničko društvo i pozivajući političke aktere da poštuju taj princip i primenjuju odgovarajuće zakone⁸.

Sam član 31 Zakona br. 10/L-023, međutim, ne sadrži etnički kriterijum niti posebno pominje Srbe⁹. Odredba se odnosi na građane bivše Savezne Republike Jugoslavije koji su 1. januara 1998. bili stalni stanovnici Kosova, kao i na njihove direktne potomke, bez obzira na njihovo sadašnje prebivalište ili drugo državljanstvo. Ovo pravo nije uvedeno zakonom iz 2026. godine: odgovarajuće odredbe postojale su u zakonima o državljanstvu iz 2008. i 2013. godine, dok je njegova ustavna osnova prisutna od usvajanja Ustava 2008. godine. Time postoji jasna razlika između pravnog domašaja odredbe, koja nije etnički definisana, i političke debate koja ju je tokom nedelje dominantno povezivala sa Srbima.

Obrazovanje na srpskom: Pravo je garantovano, institucionalni status ostaje ključno pitanje

Istraživanje Centra za afirmativne društvene akcije (CASA), predstavljeno 3. septembra, pokazalo je gotovo potpuno protivljenje ispitanih Srba integraciji postojećeg obrazovnog sistema u kosovski sistem. Protiv takvog procesa izjasnilo se 99,4 odsto ispitanika, dok 91,3 odsto kao najprihvatljivije rešenje vidi nastavak funkcionisanja obrazovanja u okviru sistema Srbije¹⁰.

Gotovo 40 odsto ispitanih roditelja navelo je da bi razmatralo odlazak sa Kosova ukoliko bi njihova deca morala da se obrazuju u kosovskom sistemu. Istraživanje je obuhvatilo 300 ispitanika iz srpske zajednice iz različitih delova Kosova.

Kosovski pravni okvir već sadrži posebne garancije za obrazovanje na srpskom jeziku. Član 12 Zakona o obrazovanju u opštinama omogućava školama koje nastavu izvode na srpskom da koriste nastavne planove, programe i udžbenike Ministarstva prosvete Srbije, uz prethodno obaveštavanje kosovskog Ministarstva obrazovanja. Ukoliko Ministarstvo u roku od tri meseca uloži prigovor, pitanje se upućuje nezavisnoj komisiji. Član 14 istog zakona Univerzitet u Severnoj Mitrovici definiše kao autonomnu javnu ustanovu visokog obrazovanja, predviđa proširene nadležnosti opštine Severna Mitrovica i omogućava finansiranje iz Srbije pod uslovom da je ono transparentno i javno. Zbog toga centralno pitanje eventualne integracije nije samo pravo na obrazovanje na srpskom jeziku – koje je zakonski prepoznato – već institucionalni status postojećih ustanova: njihovo upravljanje, finansiranje, zapošljavanje, licenciranje i akreditacija, priznavanje diploma i odnos prema kosovskim institucijama. Istovremeno, postojanje ovih zakonskih rešenja ne znači da su mehanizmi koje zakon predviđa u potpunosti uspostavljeni ili primenjeni u praksi¹¹.

Početak školske godine: Manje prvaka u pojedinim srpskim sredinama

Nova školska godina počela je 1. septembra i u obrazovnim ustanovama koje funkcionišu u sistemu Srbije. U OŠ „Miladin Mitić“ u Lapljem Selu u prvi razred krenula su 24 učenika, u izdvojenom odeljenju u Preocu šest, dok je u Čaglavici upisano samo troje prvaka. Radio KiM je zabeležio i smanjenje broja prvaka u Gračanici i Lapljem Selu u odnosu na prethodnu godinu¹².

Ovogodišnji podaci iz nekoliko škola sami po sebi nisu dovoljni za zaključak o ukupnim demografskim kretanjima srpske zajednice, ali predstavljaju indikator koji vredi pratiti. U manjim sredinama, posebno južno od Ibra, broj dece neposredno utiče na održivost školskih odeljenja, broj zaposlenih i dugoročnu dostupnost obrazovanja u lokalnoj zajednici. Za pouzdaniju procenu šireg demografskog trenda bilo bi potrebno pratiti višegodišnje podatke o broju učenika i stanovništva.

Dirk Šubel preuzeo mandat: Novi predstavnik EU u periodu otvorenih institucionalnih pitanja

Dirk Šubel je 2. septembra preuzeo dužnost ambasadora Evropske unije na Kosovu, šefa Kancelarije EU i specijalnog predstavnika EU¹³. U prvoj poruci najavio je saradnju sa kosovskim institucijama, političkim akterima, civilnim društvom, medijima i svim zajednicama, navodeći kao cilj napredovanje multietničkog Kosova na putu evropskih integracija. Dan kasnije održao je prvi sastanak sa šefovima misija država članica EU, sa kojima je razgovarao o političkoj situaciji, najnovijim dešavanjima i usklađivanju Kosova sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU¹⁴.

Šubelov mandat počinje u trenutku kada je više pitanja od neposrednog značaja za srpsku zajednicu ponovo otvoreno – uključujući učešće Srba u pravosuđu, funkcionisanje multietničkih institucija i status obrazovanja na srpskom jeziku. Kao šef Kancelarije EU i specijalni predstavnik EU, njegova funkcija podrazumeva političko predstavljanje Unije i angažman na evropskim integracijama Kosova, dok EU istovremeno ostaje posrednik u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Zbog toga će odnos nove Kancelarije EU prema sprovođenju postojećih pravnih garancija i obaveza preuzetih u dijalogu biti posebno relevantan za srpsku zajednicu.

Šta pratiti

Srbi u pravosuđu: Rok za prijavljivanje na deset tužilačkih mesta namenjenih pripadnicima srpske zajednice produžen je do 15. septembra. Ishod konkursa pokazaće da li postoji interesovanje za ulazak novih kandidata u sistem nakon što povratak tužilaca koji su 2022. podneli ostavke nije omogućen.

Izbor predsednika: Ostaje otvoreno da li Samoopredeljenje i LDK mogu da obezbede dovoljan broj poslanika za nastavak procedure izbora Bekima Sejdijua. Zbog ustavne mogućnosti raspuštanja Skupštine ukoliko predsednik ne bude izabran ni u trećem krugu, ovo pitanje može neposredno odrediti dalji politički tok.

Obrazovanje: Istraživanje CASA pokazuje veliki raskorak između mogućnosti institucionalnih promena i stavova ispitanika iz srpske zajednice. Dalju debatu potrebno je posmatrati kroz dva odvojena pitanja: očuvanje zakonskih garancija za obrazovanje na srpskom jeziku i pronalaženje institucionalnog modela za postojeće obrazovne ustanove.

O Weekly Infosheet-u

Weekly Infosheet pruža sažet pregled i kontekst ključnih političkih, institucionalnih i društvenih dešavanja od značaja za sve zajednice na Kosovu. Izbor tema zasniva se na njihovom značaju za prava zajednica, institucionalno učešće i svakodnevni život, uz relevantan pravni, politički i institucionalni kontekst.

Izvori

1. Radio KiM – Hadžiju razrešila dužnosti 18 srpskih sudija koji su ostavke podneli 2022. ↩
2. KosSev – Kako je i najavila: Hadžiju razrešila 18 srpskih sudija uprkos povučenim ostavkama i kritikama EU ↩
3. Medija Centar – Nijedan Srbin se nije prijavio za deset tužilačkih mesta, TSK produžio konkurs do 15. septembra ↩
4. KosSev – Dan posle dogovora sa Kurtijem, šest poslanika LDK-a protiv Sejdiua ↩
5. Ustav Republike Kosovo sa amandmanima I–XXV ↩
6. KosSev – Sporazum Samoopredeljenja i LDK ne garantuje izbor predsednika Kosova ↩
7. KosSev – Srbi u fokusu spora oko državljanstva: PDK i AAK vide bezbednosni rizik ↩
8. KosSev – Nemačka ambasada za KosSev o sporu oko državljanstva ↩
9. Gazeta Zyrtare e Republikës së Kosovës – Zakon br. 10/L-023 ↩
10. Radio KiM – istraživanje CASA ↩
11. Skupština Republike Kosovo – Zakon o obrazovanju u opštinama ↩
12. Radio KiM – početak školske godine ↩
13. Radio KiM – Dirk Šubel preuzeo dužnost ambasadora EU na Kosovu ↩
14. Radio KiM – Šubel sa šefovima misija EU o političkoj situaciji ↩

NGO Aktiv | septembar 2026.