„Poštovani, stari pozivni broj +377 više nije u funkciji. Molimo Vas da koristite novi pozivni broj +383“.
Ovo je bilo obaveštenje koje je jedan mobilni operater na Kosovu davao korisnicima, obaveštavajući ih na taj način da se promenio međunarodni pozivni broj, a nakon potpisivanja sporazuma između Prištine i Beograda u okviru tehničkog dijaloga kojim posreduje EU. Ovo je takođe predstavljao značajan početak novog kosovskog identiteta na polju međunarodnih komunikacija.
Tehnički dijalog, pod pokroviteljstvom EU, je počeo 2011. godine. Telekomunikacije su bile jedna od prvih oblasti o kojima je bilo reči, sa ciljem postizanja sporazuma koji će dalje doprineti normalizaciji odnosa dve strane. Sporazum o telekomunikacijama, koji je rezultat pregovora uz posredovanje EU, je postignut u septembru 2013. godine. Ovaj sporazum je omogućio da Kosovo dobije međunarodni pozivni broj (+383), na način na koji je navela Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU). Očekivalo se da prilika da Kosovo dobije svoj pozivni broj uvede red u neregulisane operatere u određenim delovima Kosova gde prevashodno živi srpska zajednica.
Operateri koji nisu imali dozvolu za rad su pružali usluge na gotovo čitavom području Kosova nakon završetka rata. Ova praksa je dovodila do svakodnevnih problema, posebno za građane Kosova srpske nacionalnosti. Dragana, studentkinja na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici, kaže: “Uz svoj broj na mreži 064 (operater iz Srbije), morala sam biti u određenim delovima Kosova kako bih mogla da komuniciram sa svojom porodicom u Severnoj Mitrovici. Sada uopšte i ne moram da mislim na tako nešto. Iz tog razloga se osećam slobodno u kretanju“.
Na osnovu sporazuma o telekomunikacijama, Kosovo je sada prisutno u međunarodnim registrima za telekomunikacije, a to je građanima omogućilo da koriste samo jedan pozivni broj za lokalne i međunarodne pozive. Građani Kosova, posebno iz srpske zajednice, sada nemaju obavezu da nose dva telefona, jedan za komuniciranje na Kosovu, a drugi za komuniciranje sa Srbijom. Nedostatak ovog sporazuma je takođe imao posledice po mirovne inicijative na regionalnom nivou; jedna članica regionalne organizacije tvrdi sledeće: “Za razgovor sa kolegama u Beogradu sam morao biti u kancelariji radi upotrebe fiksnog telefona, što je bilo ograničavajuće. Sada mogu da odgovorim na hitne pozive, a kada putujem u Beograd mogu da koristim svoj broj telefona bez potrebe kupovine lokalne kartice.”
Pre ovog sporazuma, u upotrebi su bila tri pozivna broja na Kosovu, uključujući i pozivni broj bivše Jugoslavije (+381). Pozivi u mobilnoj mreži su bili ograničeni u zavisnosti od priznavanja operatera. Iz tog razloga je ovaj sporazum od posebne važnosti za stanovnike Mitrovice, čiji je život povezan sa obe obale reke. Senad, koji živi u Bošnjačkoj Mahali na severnoj obali Ibra, kaže: “Moj život se proteže na obe strane i na oba telekomunikaciona sistema. Uređene telekomunikacije će, nadam se, pomoći i u uređivanju naših života”.
Očekuje se da ovaj sporazum poveća sigurnost u telekomunikacijama, uređujući saobraćaj u fiksnoj i mobilnoj telefoniji. Takođe se očekuje povećanje budžetskih prihoda Kosova, pošto neće biti upotrebe inostranih pozivnih brojeva. Radi ilustracije, mobilni operater Valja, zbog upotrebe pozivnog broja Monaka (+377) je platio blizu 200 miliona evra od osnivanja 2000. godine.
Kosovo će biti u stanju da ponudi bolje i bezbednije usluge iz oblasti telekomunikacija, kao i povoljnije cene, imajući u vidu da će server ovog pozivnog broja biti u Prištini.
Važan aspekt ovog sporazuma je i protokol o definisanju granice frekvencije između Kosova i Srbije, koji će biti kasnije primenjen. To podrazumeva usklađivanje korišćenja spektra za GSM signal i televiziju, uključujući i digitalno emitovanje, uz nameru pružanja usluga na osnovu principa ITU i izbegavanja mešanja signala, kao što je navedeno u čl. 2 ovog sporazuma. To omogućava da Kosovo razvije sopstveni program digitalizacije u skladu sa međunarodnim standardima i Digitalnom agendom Evrope Unije, ali i uskladi upotrebu spektra GSM signala i televizije, uključujući kablovsko digitalno emitovanje. Sporazumom se takođe predviđa da obe strane postignu bilateralni sporazum o romingu, u skladu sa drugim regionalnim inicijativama. Države članice EU su već uklonile međusobne roming tarife za zemlje EU.
Pre ovog sporazuma, mobilni pozivi između Kosova i Srbije nisu bili mogući u okviru njihovih teritorija. Srbija nije priznavala kosovske mobilne operatere, dok su kosovske vlasti zabranile rad neregistrovanih srpskih operatera. Veselin, pripadnik srpske zajednice sa juga Kosova, kaže: “Mislim da je ovim sporazumom omogućena zdrava konkurencija između operatera koji ovde posluju, uključujući i srpske. Sada možemo da koristimo prednosti atraktivnih paketa koje nude operateri na Kosovu bez da osećamo da smo onemogućeni u bilo kojoj meri u komuniciranju sa našim porodicama u Srbiji”.
Pošto su rezultati vidljivi sami po sebi, može se zaključiti da je ovo jedan od najuspešnijih sporazuma koji su rezultat procesa tehničkog dijaloga, uz posredovanje Evropske unije. Kosovo i Srbija vrše primenu sporazuma. U planu su sporazumi o poštanskim uslugama, pošto postoje poteškoće u dostavi na Kosovo i sa Kosova ka krajnjim destinacijama ukoliko idu preko Srbije. Zapravo, čak i ovde je sporazum o telekomunikacijama imao efekta, pošto se o ovim pitanjima detaljnije govori u čl. 5 Briselskog sporazuma o telekomunikacijama.