CIVILNO DRUŠTVO I NJEGOVA ULOGA U PROCESU POMIRENJA

Facebook
Twitter
LinkedIn
Autor:
Alen Meta je rođen u Prištini, a magistrirao je diplomatiju na Univerzitetu Jugoistočne Evrope u Skoplju. Poseduje šest godina profesionalnog iskustva u upravljanju projektima i koordinaciji projekata, sa fokusom na izbore, međuetničku saradnju, dijalog i regionalnu saradnju. Koordinirao je i vodio regionalne i lokalne projekte. Sertifikovan je od strane Svetskog debatnog institututa za debatu i javno nastupanje. Tečno govori albanski, engleski i služi se srpskim jezikom.

Generalno govoreći, u svim demokratskim zemljama, civilno društvo ima različite uloge i izvor je informacija za građane i vladu. Ono obično nadgleda politike i radnje koje preduzima vlada, ali ih takođe percipira odgovornim za svoje postupke.

Tokom proteklih godina razne organizacije civilnog društva na Kosovu su se usmeravale na različite oblasti kao što su javna uprava, izbori, dijalog i druge slične oblasti, radeći na promovisanju pozitivnih primera, ali i na zalaganju za poboljšanja u ovoj oblasti. Jedna od oblasti koja je bila u fokusu je takođe proces pomirenja na Kosovu, između različitih zajednica koje žive na Kosovu, a posebno između albanske i srpske.

Od završetka rata na Kosovu i dolaska međunarodnih misija, tenzije su se značajno smanjile, ali nema sumnje da je tokom ovih godina bilo različitih perioda u kojima je došlo do porasta međuetničkih tenzija i kao takve još uvek predstavljaju znake podela. Postoje dve glavne podele u kosovskom društvu, a to su etničke i jezičke podele, koje su problematične u procesu pomirenja, jer zajednice uopšte nije u dovoljnoj interakciji jedna sa drugom.

Proces pomirenja mora da se odvija bez obzira kako, gde i na koji način, te mora da počne, jer je pomirenje neophodno za dobrobit društva u celini.

Postoje različiti primeri kako je civilno društvo pokušavalo da utiče na unapređenje procesa pomirenja. Pristup na kojem su radile mnoge organizacije civilnog društva na Kosovu bio je usmeren na različite društvene grupe.

Organizacije različitih profila su se trudile i nastavljaju da to rade sa aktivnostima koje na ovaj ili onaj način utiču na društvo u celini, a jedna od njih je saradnja kroz omladinske aktivnosti koja se već godinama unazad odvija. Pošto su mladi budućnost, pripadnici iste društvene grupe moraju ukloniti svakodnevne terete i barijere, koji generišu društvenu podelu na etničkoj osnovi.

Veoma su važni i različiti projekti o učenju srpskog i albanskog jezika među redovima obeju nacionalnosti. Da bi se uklonile barijere i predrasude, jezik je takođe jedan od aspekata koji mogu uticati na poboljšanje odnosa. Pošto nepoznavanje jezika smanjuje verbalnu komunikaciju, onda je veoma važno otvoriti mogućnost novih kanala komunikacije. Na Kosovu je stvorena platforma gde mladići i devojke, i ne samo oni, mogu kroz različite faze da nauče osnovni nivo srpskog i albanskog jezika, te se tako se zbliže i sporazumeju jedni sa drugima. Nedostatak komunikacije nesumnjivo jača stereotipe.

Podstrek otklanjanju predrasuda mogu biti razne kulturne, umetničke i sportske aktivnosti. Takođe i druge marginalizovane grupe i saradnja među i sa njima mogu stvoriti osnov za međusobno zbližavanje. Tokom različitih perioda na Kosovu radili smo sa ženama koje dolaze iz različitih zajednica, kao što su organizovanje akademija, radionica, zajedničkih aktivnosti. To se posebno dešavalo od 2008. godine, proglašenjem nezavisnosti, gde je fokus sa izgradnje institucija pomeren na zaštitu manjinskih prava, uz uključivanje svih zajednica, ali se posebno fokus vratio na srpsku zajednicu. Da li je dovoljno urađeno? – Svakako, ali ima prostora za dalje unapređenje, jer i dalje postoje podele među zajednicama.

Zajednička budućnost je projekcija koju kao društvo moramo razmotriti, da bismo svedočili prosperitetu u budućnosti, a tu projekciju moramo shvatiti u svakodnevnom životu i stvaranju zajedničkog društva, bez podela i predrasuda. Nismo ni prvo, niti poslednje društvo koje prolaze kroz ovaj proces. Mnoge zemlje u Evropi ili svetu su prošle ili još prolaze kroz isti proces. Odogovor na pitanje kako ih prevazići se bez sumnje može pronaći u uspešnim primerima i praksama bilo u Evropi ili svetu.

Ima li izazova tokom ovog procesa? – Nesumnjivo da. Neosporno je da su različite grupe u našem društvu više pogođene i kao takve trpe posledice podela, ali da li je u tom pogledu potreban rad, definitivno da. Mi kao civilno društvo moramo da držimo vladu i sve druge relevantne institucije odgovornima za rad u ovom smeru, kroz zalaganje i stvaranje uslova koji bi omogućili da ovaj proces napreduje. Naš posao je da se dotaknemo svih oblasti, pa i onih sa najvećim izazovima, i da doprinesemo zajedničkom cilju na najbolji način. Saradnju sa svim akterima je i te kako neophodna.

Ova publikacija je proizvedena uz finansijsku podršku Evropske unije. Za njen sadržaj su isključivo odgovorne NVO AKTIV i Kosovska koalicija za pomirenje, te nužno ne odražava stavove Evropske unije.

NGO AKTIV Mitrovica

NGO AKTIV Priština

NGO AKTIV Beograd