ZABORAVLЈENI SPORAZUM O CARINSKIM PEČATIMA – NEOBELEŽEN USPEH PROCESA BRISELSKIH PREGOVORA

Facebook
Twitter
LinkedIn
Autor:
Špresa Belegu Raci
kosovo serbia policy advocacy group

Tehnički dijalog između Kosova i Srbije, uz pomoć EU, počeo je u Briselu u martu 2011. Jedna od prvih tema koja je pokrenuta u ovom procesu bila je carinski pečati. Kosovo je insistiralo na tome da Srbija prizna kosovske pečate, čime bi se omogućio izvoz robe u Srbiju i korišćenje njene teritorije za tranzit robe koja cilјa evropsko tržište i šire. Sa druge strane, Srbija je insistirala da Kosovo vrati „Stare pečate“ – UNMIK pečate.

20. jula 2011. Kosovo je donelo odluku da ne priznaje carinske pečate Srbije. Odmah nakon napetog jula i avgusta, 2. septembra 2011. godine u Briselu je postignut Sporazum o carinskim pečatima . Srbija se složila da ukloni paralelne pečate koje su njene strukture na severu koristile kako bi nanovo pečatirale kosovska dokumenta. Ti pečati su bili pečati Poreske uprave Srbije, što je omogućilo isporuku robe sa Kosova u Srbiju. Ova praksa upotrebe paralelnih pečata potpuno je prestala nakon nekog vremena.  Dok su pečati koje je Kosovo već uvelo 2008. godine sa natpisom ‘Carina Kosova‘ ostali nepromenjeni i Srbija ih je zvanično prihvatila.

Sporazum o carinskim pečatima podrazumevao je početak slobodne trgovine, pri čemu bi, slično srpskoj robi koja bi na Kosovo stigla bez ikakvih prepreka, kosovska roba takođe dolazila u Srbiju i koristila teritoriju Srbije kao tranzit ka evropskom tržištu. Sporazum je sigurno imao veliki uticaj na odnose između Kosova i Srbije, pošto je u duhu evropskih standarda o slobodnoj trgovini, kako je predviđeno u CEFTA-inim obavezama. Sporazum je omogućio Srbiji da proširi trgovinu sa Kosovom, dok je kosovskim preduzećima podstakao njihove izvozne mogućnosti u Srbiju i olakšao pristup evropskom tržištu.

Jedna od kosovskih kompanija koja je izvozila proizvode u Srbiju je fabrika cementa „Sharrcem“ koja se nalazi u Hani i Elezit/Elez Hanu. Direktor prodaje ove kompanije Nadžid Raka izjavio je: „Izvezli smo sa starim dokumentima i taj izvoz je obavlјen preko kompanije registrovane pri UNMIK-u“.  Nakon ovog sporazuma, kosovske kompanije mogu izvoziti bez potrebe da koriste alternativna rešenja u vezi sa dokumentacijom, kao u dotičnom slučaju ili čak ići u paralelne kancelarije zbog overe svojih dokumenata.

Prema podacima kosovske carine, vrednost kosovskog izvoza u Srbiju povećavala se tokom godina od stupanja na snagu ovog Sporazuma. U 2013, kosovski izvoz je iznosio oko 19,5 miliona evra, sa tim da se njegova vrednost kontinuirano povećavala tokom godina. U 2016. vrednost izvoza dostigla je 39,7 miliona, dok je u 2017. iznosila približno 46,3 miliona. Međutim, vrednost izvoza u 2018. godini je pala na oko 31,9 miliona evra kao rezultat odluke Vlade Kosova da primeni stopostotnu tarifu na robu poreklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Važnost ovog sporazuma bila je više u tome što je omogućio Kosovu da koristi teritoriju Srbije za izvoz na evropsko tržište. Prema podacima Carine Kosova, vrednost robe koja je prolazila tranzitom kroz srpsku teritoriju namenjena evropskom tržištu kontinuirano se povećavala. U 2013. godini njena vrednost je bila oko 26,8 miliona evra, dok je u 2018. vrednost robe dostigla približno 92,2 miliona evra.

Odmah nakon primene sporazuma, koji je podrazumevao ukidanje zabrane za robu iz Srbije, g. Škelјzen Osmani, šef Carinske ispostave u Merdaru, izjavio je da je broj tovara koje dolaze iz Srbije dostigao 264 kamiona: „Donosi se mnogo robe. Otkad su mere ukinute, broj kamiona je sada dostigao 264. Donose se građevinski materijali, ali čak i pšenica, soja, kukuruz, pitka voda, plastični proizvodi, živa stoka, boje, katalizatori i tako dalјe.“

Bez obzira na izazove i nedostatke, sporazum je omogućio stranama da pobolјšaju svoje trgovinske odnose i utro je put za postizanje Sporazuma o osnivanju Fonda za razvoj za četiri opštine na severu Kosova. Nakon sporazuma, Skupština Kosova je u godišnjem zakonu o budžetu Kosova predvidela da sav javni prihod prikuplјen od robe koja se uvozi od strane preduzeća registrovanih u Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću ili Zvečanu, a koja je namenjena potrošnji u ovim opštinama i uđe na Kosovo preko carina graničnih prelaza na Jarinju ili Brnjaku treba poslati u Kosovski fond. Prihodi predviđeni za ovu svrhu u trezoru treba da se prenesu opštinama korisnicama, nakon što posebni projekti odobre Upravni odbor Fonda za sever Kosova.

Prikuplјenim prihodima, investicije su počele da se ulažu kroz razvojne projekte zajednice. Kako je saopšteno, do kraja 2018. godine prikuplјeno je oko 20 miliona evra. Od toga, Upravni odbor Fonda podržao je 30 projekata ekonomskog i socijalnog razvoja za četiri opštine na severu, što je iznosilo preko 11 miliona evra.

Danas postoji nered u trgovinskim odnosima između ove dve države, s obzirom na to da je dijalog uz pomoć EU zaustavlјen, a Kosovo je u novembru 2018. godine odlučilo da primeni stopostotnu tarifu na robu poreklom iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Kao rezultat toga, stopa inflacije u martu 2019. godine bila je 3,3 odsto, u poređenju sa martom 2018. godine, dok je vrednost izvoza i uvoza robe iz Srbije smanjena.

Bez obzira na napredak u rešavanju političkih pitanja, Kosovo i Srbija trebalo bi da nastave da rešavaju svoja tehnička pitanja. Glavni naglasak treba da bude na praktičnim pitanjima koja imaju direktan uticaj na život građana; pitanje carinskih pečata bilo je jedno od njih. Primena Sporazuma o carinskim pečatima, zajedno sa Sporazumom o slobodnom kretanju, olakšala je kretanje lјudi i robe u zemlјe regiona i države EU.

Ovaj članak je izveden uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isklјučiva je odgovornost Grupe za zagovaranje javnih politika Kosova i Srbije i ni na koji način se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.

NGO AKTIV Mitrovica

NGO AKTIV Priština

NGO AKTIV Beograd