Piše Iljir Deda
Govoreći na obeležavanju sedamnaeste godišnjice Ustavnog suda Kosova, predsednica Justina Široka-Pulja podsetila je da vlast ima svoje granice i da prava građana ne mogu zavisiti od volje onih koji je vrše. To je izjava koju treba pozdraviti. Ona ujedno predstavlja osnov za inicijativu koja je Kosovu potrebna: kontinuirani unutrašnji dijalog sa Srbima na Kosovu. Predsednica bi mogla da pretoči svoje reči u konkretno delovanje pokretanjem tog dijaloga već na početku mandata.
Odnosi sa Srbima na Kosovu predugo su posmatrani prvenstveno kroz spor sa Srbijom. Njihovi problemi postaju predmet pregovora, njihovo učešće test lojalnosti, a svakodnevni život nestaje iza rasprava o suverenitetu. Uticaj Srbije je stvaran. Međutim, dopuštanje Beogradu da definiše odnos između Kosova i njegovih građana srpske nacionalnosti ostavlja naše institucije bez politike prema ljudima za čija su prava i dobrobit odgovorne.
Kosovu je potreban neposredan odnos sa građanima srpske nacionalnosti koji može da opstane uprkos neslaganjima sa Srbijom. Samo širenje državne vlasti ne može da izgradi takav odnos. Institucija može biti prisutna u nekoj opštini, a da istovremeno ostane udaljena od ljudi koji u njoj žive. Integracija podrazumeva da građani mogu da utiču na odluke, dobijaju usluge na svom jeziku i osporavaju postupke javnih vlasti bez straha. To su konkretni pokazatelji da li država radi u njihovom interesu.
Predsednička funkcija ima ustavni osnov da tome doprinese. Predsednica je odgovorna za predstavljanje jedinstva naroda, povereno joj je da garantuje ustavno funkcionisanje institucija i da predsedava Konsultativnim većem za zajednice. Ove nadležnosti omogućavaju pokretanje dijaloga i obezbeđivanje njegovog kontinuiteta. Vlada i opštine zadržale bi odgovornost za odluke i usluge u okviru svojih nadležnosti.
Konsultativno veće ima mandat da obezbedi redovnu komunikaciju između zajednica i vlasti, uključujući mogućnost da zajednice u ranoj fazi daju doprinos predlozima zakona i javnih politika. Predsednica bi mogla svrsishodnije da koristi ovaj mehanizam, uz istovremeno pokretanje širih konsultacija. Dijalog usmeren na Srbe na Kosovu trebalo bi da ojača rad Veća, uz očuvanje njegove odgovornosti prema svim zajednicama. Ustavni temelj za takav pristup već postoji.
Prvi uslov bio bi kredibilitet. Predsednica bi morala da pokaže da je sposobna da sasluša građane nezavisno od vladajuće većine i da pokrene pitanja čak i kada je to politički neprijatno. Njen kabinet mora biti dostupan i građanima koji se ne slažu sa Vladom. Srbi na Kosovu trebalo bi da mogu da iznesu svoje probleme predsedništvu, a da prethodno ne moraju da dokazuju političku lojalnost ili da se od njih očekuje da prihvate zvanično tumačenje sopstvenih iskustava.
Mogla bi da počne sastancima na kojima bi saslušala stanovnike srpskih sredina, severno i južno od Ibra. Na njima bi, pored izabranih predstavnika, trebalo da učestvuju civilno društvo, nezavisni mediji i ljudi zaposleni u školstvu, zdravstvu i lokalnim preduzećima. Ženama i mladima treba omogućiti da govore u svoje ime. Cilj bi bio da se utvrdi gde institucije ne odgovaraju na potrebe građana i šta bi njihov dalji život na Kosovu učinilo sigurnijim i predvidljivijim.
Izabrani predstavnici moraju biti deo tog procesa. Povratak srpskih gradonačelnika u četiri opštine na severu Kosova u decembru 2025. godine otvorio je mogućnost za institucionalnu saradnju. Ta prilika i dalje zahteva kontinuiranu političku pažnju. Neslaganje sa Srpskom listom ne može biti opravdanje za zaobilaženje izabranih opštinskih rukovodstava. Istovremeno, poštovanje izbornih mandata mora ostaviti prostor za različita mišljenja unutar srpske zajednice. Dijalog zahteva i političku zastupljenost i nezavisne glasove.
Predsednica bi mogla da podstakne uspostavljanje redovnog foruma između Vlade i gradonačelnika opština sa srpskom većinom, sa unapred dogovorenim temama i jasnim praćenjem sprovođenja zaključaka. Učešće premijera bilo bi od suštinskog značaja, jer mnoga rešenja zahtevaju odluke Vlade. Parlamentarne stranke takođe treba da podrže ovaj proces kako bi se dijalog sa Srbima na Kosovu nastavio bez obzira na promene vlasti. Predsedništvo bi moglo da obezbedi kontinuitet i skrene pažnju javnosti na obaveze koje nisu ispunjene.
U središtu razgovora treba da budu problemi na koje ukazuju sami građani. Jezička prava i pristup javnim uslugama predstavljaju prirodno polazište. Opštinama je potrebna funkcionalna saradnja sa centralnim institucijama, dok su stanovnicima potrebne jasne administrativne odluke i delotvorne mogućnosti da na njih ulože žalbu. Obrazovanje, zdravstvo i zaštita verskog i kulturnog nasleđa zahtevaju strpljiv razgovor. Na prvim sastancima trebalo bi utvrditi koji su problemi najhitniji i koje institucije mogu da ih rešavaju.
O bezbednosti se mora razgovarati otvoreno. Srbi na Kosovu moraju imati poverenje da će navodi o prekoračenju ovlašćenja policije biti nezavisno ispitani i da ih političko neslaganje neće izložiti odmazdi. Albanci na Kosovu moraju imati poverenje da će dijalog doprineti funkcionisanju institucija u skladu sa zakonom i utvrđivanju odgovornosti za nasilje. Krivična odgovornost mora ostati individualna, utvrđena na osnovu dokaza i u pravičnom postupku. Sumnjičenje čitave zajednice otežava saradnju i narušava poverenje u institucije zadužene za sprovođenje zakona.
I srpski politički lideri imali bi svoje odgovornosti. Trebalo bi da sarađuju sa kosovskim institucijama, objašnjavaju svoje odluke ljudima koje predstavljaju i brane pravo zajednice na izražavanje različitih stavova. Pritisci i uticaj Beograda ne mogu se jednostavno zanemariti. Upravo zato neposredna komunikacija postaje još potrebnija. Kosovo bi trebalo da stvori uslove u kojima Srbi mogu da učestvuju u javnom životu, a da ne budu primorani da biraju između očuvanja svog identiteta i ostvarivanja građanskih prava.
Ova inicijativa dopunjavala bi dijalog koji se vodi uz posredovanje Evropske unije. Sporazumi sa Srbijom i dalje su neophodni, a unutrašnji dijalog ne može ukinuti obaveze preuzete u tom procesu. Međutim, odnos između institucija i građana zahteva kontinuiran rad unutar Kosova, bez obzira na tempo pregovora. Ne možemo stalno odlagati tu odgovornost dok se ne reše odnosi između dve države.
Predsednica bi mogla da iskoristi prva tri meseca mandata za uspostavljanje redovnih konsultacija i postizanje dogovora o manjem broju ostvarivih koraka. Napredak bi morao da bude vidljiv kroz pružene usluge, rešene probleme i odgovore zvaničnika na zabrinutosti građana. Građani će proces procenjivati prema promenama u sopstvenom životu. Sastanci bez konkretnih rezultata samo bi dodatno produbili nepoverenje koje ova inicijativa ima za cilj da prevaziđe.
Široka-Pulja iznela je princip kojim treba da se rukovode svi nosioci vlasti. Sada ima priliku da ga primeni upravo tamo gde je poverenje građana u institucije posebno poljuljano. Pokretanjem ozbiljnog dijaloga sa Srbima na Kosovu mogla bi da pokaže šta u praksi znači njena odgovornost da predstavlja jedinstvo naroda. Institucije Kosova moraju da zadobiju poverenje i onih građana koji sumnjaju u njihov rad. Predsednica može da napravi prvi korak u tom pravcu.
Izradu i objavljivanje ovog dokumenta podržala je Kosovska Fondacija za Civilno Društvo (KCSF) programom ‘EJA Kosovo’, koji sufinansiraju Švajcarska Agencija za Razvoj i Saradnju (SDC) i Švedska. Sadržaj ovog dokumenta odgovornost je NVO Aktiv i ne predstavlja stavove KCSF-a, SDC-a ili Švedske.
