Nevladina organizacija Aktiv i partnerske organizacije, Matias Bel Institut (Slovačka), Institut za savremeni razvoj (Češka Republika) i Republikon Fondacija (Mađarska), su u Prištini 13. marta 2024. godine, predstavili nalaze istraživanja pravnih i političkih mehanizama o položaju nevećinskih zajednica na Kosovu, u Slovačkoj, Češkoj Republici i Mađarskoj.
„Komparativna analiza: Prava i učešće manjina, pogledi sa Kosova, iz Slovačke, Češke i Mađarske“, donosi prikaz strategija za unapređenje inkluzije manjina, analizira efikasnost postojećih mehanizama, identifikujući puteve za zajedničko delovanje.
Na konferenciji, koja je organizovana u okviru projekta „Unapređenje učešća manjina u procesima donošenja odluka kroz razmenu i rad na predlozima praktičnih politika“, ukazano je da zakonski okvir i politike uglavnom regulišu pitanje zaštite prava manjina, ali da se prilikom sprovođenja regulacije javlja određeni broj izazova. „U mnogim slučajevima, manjinske zajednice se i dalje suočavaju sa diskriminacijom, marginalizacijom i socioekonomskim disparitetima“, pokazala je Analiza.
Predstavljajući pravni okvir Kosova po pitanju zaštite manjina, Srđan Simonović, istraživač, istakao je da mehanizmi zaštite zapravo nailaze na prepreke kada treba da se sprovode. Kako je rekao, Srbi su pokazali zabrinutost povodom diskriminacije zbog neefikasnosti institucionalnih mehanizama i nedostatka političke zastupljenosti srpske zajednice.
Dr Svetluša Surova, iz Matias Bel Instituta, izjavila je da uspeh demokratije zavisi od političkog učešća javnosti. Kako je ocenila, političko učešće se smatra osnovnim ljudskim pravom, dok mnoge međunarodne institucije, kao što su UN i Savet Evrope, podržavaju efikasno političko učešće nacionalnih manjina u svim sferama života i svim nivoima vlasti.
Govoreći o mehanizmima zaštite manjine u Slovačkoj, Surova objašnjava da je Slovačka multietnička zemlja, u kojoj se na poslednjem popisu 10% stanovništva izjasnilo da pripada nacionalnim manjinama.
„U Slovačkoj je zakonski priznato 14 manjina čija su prava zaštićena i regulisana ustavom i međunarodnim ugovorima koje Slovačka poštuje. Manjinska prava su regulisana različitim zakonima kao što su zakon o upotrebi jezika i zakon o finansiranju manjinskih kultura. Pored toga Slovačka ima dodatne obaveze iz međunarodnih ugovora o obavezama prema nacionalnim manjinama“, izjavila je Surova.
U Češkoj Republici se na različite načine štite prava manjina, izjavila je Marta Spala, iz Instituta za moderni razvoj, ističući da su najveća manjina pripadnici poljske zajednice, koja je autohtona.
„Češka, kao sve zemlja EU, štiti prava manjina i to je zasnovano na ustavu, zakonima, međunarodnoj regulaciji i bilateralnim sporazumima sa Poljskom i Nemačkom. Češka je potpisnica dva ključna dokumenta Saveta Evrope koji regulišu prava manjina”, izjavila je Spala.
Marton Šlanger, iz Republikon Fondacije, posebno je analizirao položaj Roma u Mađarskoj, kao najvećoj manjini. Prema njegovoj oceni, još uvek postoji nedoslednost u zvaničnim brojkama i realnosti. Prema zvaničnim podacima u Mađarskoj živi 2% Roma, dok je u realnosti to oko 8-9%, stoga se može reći da su Romi velika manjina, dok su drugi Nemci. Kako ističe i ustav i zakoni predviđaju zaštitu prava manjina.
„Kada je u pitanju predstavljanje Roma, na papiru se može reći da je sve u redu i u okviru evropskih standarda, i da romska zajednica ima sva prava po pitanju jezika, edukacije, pristup tržištu rada, itd. Manjinska prava su garantovana zakonima i ustavom. Na izborima se može glasati sa romske predstavnike. Međutim to nije lako u praksi, jer sada nema romskih predstavnika u parlamentu, jedino je nemačka manjina zastupljena sa jednim poslanikom“, objašnjava Šlanger.
Komparativna analiza je utvrdila postojanje zajedničkih problema sa kojima se suočavaju manjinske zajednice na Kosovu, u Slovačkoj, Češkoj Republici i Mađarskoj. Ovi problemi obuhvataju različite aspekte političke zastupljenosti, diskriminaciju, očuvanje kulturnog identiteta, socijalno-ekonomske nejednakosti i potrebu za sveobuhvatnim reformama.
Ova analiza donosi i niz specifičnih preporuka za rešavanje izazova sa kojima se suočavaju manjinske zajednice, uz promociju inkluzivne uprave, poštovanje ljudska prava i društvenu koheziju.
Ovo istraživanje je dostupno na tri jezika.
Srpski: https://ngoaktiv.org/wp-content/uploads/2024/03/comparative-analysis-SR-1.pdf
Albanski: https://ngoaktiv.org/wp-content/uploads/2024/03/comparative-analysis-ALB-1.pdf
Engleski: https://ngoaktiv.org/wp-content/uploads/2024/03/comparative-analysis-EN-1.pdf
Projekat sufinansira Ministarstvo spoljnih poslova Republike Koreje putem Višegradskih grantova iz Međunarodnog Višegrad fonda. Misija fonda je da unapredi ideje za održivu regionalnu saradnju u Centralnoj Evropi
