Reagovanje OCD iz srpske zajednice na Kosovu

22/11/2023
08:00
Vreme čitanja: 3 min

Sa velikom nevericom i razočaranjem reagujemo na vest da su desetine nevladinih organizacija sa Kosova, naših partnera i prijatelja, pisali Evropskoj komisiji u znak protesta zbog predloženih promena Direktive EU da se pasoši koje izdaje Koordinaciona uprava uključe u bezvizni režim.

Reakcija na predlog, koji ima za svrhu da znatno olakša život kosovskim Srbima, simptomatična je za sve veći jaz između zajednica i stalno sužavanje prostora za bilo kakvu vrstu društvenog dijaloga, uključujući među najprogresivnijim delovima društva. Da je bilo koji kosovski Srbin ili osoba upućena u to konsultovana o ovome, oni bi objasnili da je Koordinaciona uprava kancelarija koju je 2009. godine osnovao MUP Srbije. Koordinaciona uprava izdaje pasoše građanima Srbije koji borave na Kosovu, kao i državljanima Srbije raseljenim sa Kosova i koji imaju status raseljenih.

Koordinaciona uprava je oformljena na zahtev Evropske komisije koja je strahovala ‘od potencijala za ilegalnu migraciju’. Svrha ove kancelarije je da onemogući primenu bezviznog režima za građane Srbije onim građanima Srbije koji imaju prebivalište na Kosovu ili koji su u prošlosti živeli na Kosovu.

Podsećamo sve da kosovski Zakon o državljanstvu dozvoljava dvojno državljanstvo i podsećamo na izjave mnogih međunarodnih predstavnika u kojima se traži poštovanje činjenice da mnogi građani Kosova, a ne samo kosovski Srbi, imaju dvojno državljanstvo i da im treba omogućiti da uživaju sva prava i obaveze u vezi sa tim. To znači da treba da ‘učestvuju u društvenom životu Srbije’.

Argumenti da bezvizni režim za pasoše Koordinacione uprave ometaju integraciju kosovskih Srba su lažni i uvredljivi. Neće više kosovskih Srba biti integrisano ako budu opremljeni kosovskim pasošima od broja koji već ima kosovsko državljanstvo. Ovo proizilazi iz činjenice da se pasoš ne može dobiti bez lične karte i dokaza o državljanstvu. Drugim rečima, osoba koja dobije novi pasoš već ima državljanstvo i samim tim je već integrisana.

Problemi sa kojima se susreću kosovski Srbi i pripadnici drugih nevećinskih zajednica, javljaju se mnogo pre nego što oni steknu pravo da imaju kosovski pasoš, u trenutku civilne registracije. Na Kosovu još uvek ima ljudi koji zbog nepriznavanja srpskog matičnog registra (rođenja, smrti i venčanja) kao i zbog nepriznavanja sudskih odluka u vezi usvojenja ili razvoda ne mogu da se upišu u matične knjige Kosova i postanu državljani. Ovo je problem koji je kosovski MUP delimično rešio 2018. godine, ali ne u potpunosti. U stvari, to znači da još uvek ima ljudi koji stalno borave na Kosovu, ali ne mogu da dobiju lične karte, a time i pasoše. Ovo je prava prepreka integraciji, a ne podsticaji ili nedostatak istih za dobijanje kosovskog pasoša.

Ova inicijativa dolazi od organizacija koje su skoro deceniju dizale glas protiv nepravedne izolacije građana Kosova, a u suštini traže isto – izolaciju veoma malog broj ljudi koji ili žele da zadrže svoj status raseljenih u Srbiji, ili ne mogu da dobiju kosovsko državljanstvo. Ovakve stvari ne pomažu da se zajednica kosovskih Srba ubedi da će njihova prava biti branjena na Kosovu, uključujući i od strane organizacija koje promovišu ljudska prava, društvenu inkluziju i pomirenje.

Integracija je mnogo nijansiraniji i osetljiviji proces i zahteva mere izgradnje poverenja i podršku različitim slojevima društva. Nažalost, reakcija desetina nevladinih organizacija pokazuje da kritike EK na račun Vlade Kosova i njihovog neuspeha da komuniciraju sa zajednicom kosovskih Srba počinju da se primenjuju i na civilno društvo.