Abstrakt:
Ovaj Op-Ed će ponuditi kratak pregled trenutnog položaja zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na Kosovu, a u svetlu procesa pomirenja. Pomirenje kao proces zahteva više od nenasilne koegzistencije, naročito napredak u suočavanju sa prošlošću i uspostavljanju različitih oblika građanskog poverenja među stranama. Pre nego što se zađe u dublju raspravu, prvo treba razjasniti da je Kosovo u najmanju ruku jedinstveni homogeni entitet. Za malu zemlju sa manje od dva miliona stanovnika, postoje značajna odstupanja koja se uvek smatraju validnim argumentima.
Pomirenje je proces obnove postkonfliktnih odnosa, te je opšteprihvaćeno da princip procesa pomirenja „uključuje međusobno prepoznavanje zajedničke nasilne prošlosti i transformaciju štetnih odnosa i ponašanja u cilju promovisanja zajedničke budućnosti ka održivom miru”. Proces pomirenja takođe zahteva demokratsku osnovu ekonomske, političke i socijalne pravde, te podrazumeva podelu vlasti.
Nevećinske zajednice Roma, Aškalija i Egipćana, koje su takođe priznate najvišim pravnim aktom u zemlji kao u okviru Ustava, dugo su prolazile kroz značajna stradanja, posebno tokom i nakon perioda sukoba na Kosovu 1999. godine. Prema podacima Amnesti internešenel (Amnesty International), više od 3.000 Albanaca i 800 Srba i pripadnika drugih manjinskih zajednica navodno su bili žrtve „prisilnih nestanaka i otmica“, a preko 1.900 tela se i dalje vodi kao nestalo.
Međutim, iako je suočavanje s prošlošću često najizazovniji i najosjetljiviji korak u procesu pomirenja, to nije jedini aspekt procesa pomirenja. Pomirenje takođe uključuje dalekosežniji proces – prelazak u odnosima među zajednicama iz stanja sukoba u građansko poverenje i demokratski dijalog. Stvaranje ovakvih pozitivnih odnosa zahteva i „horizontalno“ poverenje između građana i „vertikalno“ poverenje između građana i njihovih institucija“ (De Greiff, 2007: 8).
Čak i nakon intervencije međunarodne zajednice i domaćih institucija, u kreiranju održivih zakona i politika koje imaju za cilj integraciju i poštovanje ljudskih prava i pristupu pravdi, ove zajednice se i dalje suočavaju sa sistematskim rasizmom, diskriminacijom, segregacijom i kršenjem svojih temeljnih prava. Tranziciona pravda ima glavnu ulogu u procesu pomirenja jer omogućava formiranje zajedničkog sećanja na prošlost u postkonfliktnim društvima kao što je bio slučaj sa nedavnim sukobom na Kosovu 1999. godine. Stoga je u procesu tranzicione pravde neophodan mehanizam za održavanje mira na duži rok. Tranziciona pravda uključuje sveobuhvatne mehanizme istine i pravde, uključujući suđenja za ljudska prava, komisije za istinu, reparacije, lustraciju, pomilovanja, praksu obeležavanja spomenika, institucionalnu reformu i lokalne, netradicionalne oblike pravde.
Takođe je neophodno primeniti pojedinačne zakone i propise osmišljene da promovišu međuetničko funkcionisanje i odnose na Kosovu, kako bi se pripadnici većinske i nevećinskih zajednica osećali bezbedno da podnose i prijavljuju žalbe protiv kršenja ljudskih prava bez straha od negativnih posledica. Većinsko stanovništvo treba da bude shvaćeno i bude otvorenije za razumevanje važnosti vladavine prava i implementacije standarda ljudskih prava na Kosovu.
Istovremeno, i većinska i nevećinske zajednice moraju doprineti razvoju snažnog međuetničkog (ljudskog) temelja suživota kao garancije prava koja štite sve građane.
Institucije centralnog nivoa, ali i politička elita iz dotičnih zajednica, moraju pokazati hrabrost i posvećenost ovom istorijskom procesu, koji doprinosi diskursima istine, mira i tranzicione pravde. Ulaganje u agendu procesa pomirenja i tranzicione pravde doneće pozitivan doprinos mnogim aktuelnim, do sada neizgovorenim raspravama i hipotezama, za Rome, Aškalije i Egipćane bez izuzetka. Takođe, svi kontradiktorni i narativni argumenti ilustruju ne samo nedostatak komunikacije, neizrečene tenzije i identitetske bitke, već i svu složenost i osetljivost etničke pripadnosti nevećinskih zajednica na postratnom Kosovu.
Glavne preporuke su upućene institucijama Kosova, koje zapravo treba da se fokusiraju na daljim pozitivnim koracima za promovisanje dijaloga i pomirenja, za rešavanje nejednakosti u pristupu pravdi među pripadnicima većinske i nevećinskih zajednica. Na ovaj način će se efikasno rešavati bezbednosni incidenti koji utiču na zajednice, uključujući i poboljšani kontakt sa zajednicama.
Stvaranje takvih uslova bi podrazumevalo element koji se odnosi na prethodni period – uključujući sporazume zasnovane na fundamentalnim istinama, reparacijama i sprovođenju nekog oblika tranzicione pravde, ili „suočavanje sa prošlošću“. Predviđanje kao osnovni princip u ovom procesu doprinosi usmeravanju fokusa na promenu odnosa ka izgradnji građanskog poverenja među zajednicama, uključujući i osnovni dogovor o normama i vrednostima sa kojima društvo treba da funkcioniše.
Mimoza Gavrani, iz Prištine, je radila kao ekspert za politiku Saveta za regionalnu saradnju (RCC), odgovorne za Kosovo i Albaniju, za pružanje političkih smernica vladi posebno u vezi sa integracijama manjinskih zajednica, povezujući ih sa pristupanjem EU, analizirajući njihov socio-ekonomski uticaj, primenljive reforme sektora, kao i cikluse javnog budžetiranja. Magistrirala je nacionalnu bezbednost u Evropskom centru za mir i razvoj. Ona je stipendista programa na Centralno Evropskom univerzitetu – CEU u Budimpešti, Mađarska, takođe je diplomirala psihologiju u Prištini, Kosovo. Dobitnica je nagrada od strane mnogih međunarodnih i prekookeanskih organizacija kao njihov stipendista. Mimoza donosi iskustvo od 14 godina u zastupanju, regionalnoj politici koja uključuje socio-ekonomske politike, javnom dijalogu i jačanju institucionalnih obaveza vlada da inkorporiraju i isporuče specifične ciljeve u glavne tokove razvoja politike. Bila je uključena u različite akademske pristupe od svog interesovanja, a svoja iskustva sa različitih nivoa kombinovala je premošćivanjem prekookeanskog iskustva u svojoj zemlji, posebno podržavajući vlade na Zapadnom Balkanu.
Ova publikacija je proizvedena uz finansijsku podršku Evropske unije. Za njen sadržaj su isključivo odgovorne NVO AKTIV i Kosovska koalicija za pomirenje, te nužno ne odražava stavove Evropske unije.
