U organizaciji konzorcijuma Syri i Vizionit, Edutask i NVO Aktiv, uz podršku Globalnog fonda za angažovanje i otpornost zajednice (GCERF), 14. jula u sali Skupštine opštine Zubin Potok održan je skup pod nazivom „Dijalog o imovinskim pitanjima u području jezera Gazivode: izazovi, institucionalne nadležnosti i naredni koraci“.
Skup je okupio predstavnike lokalnih institucija, javnog preduzeća Ibar-Lepenac, pravne stručnjake, predstavnike međunarodne zajednice, medija i građane čija su imovinska prava direktno pogođena aktuelnim dešavanjima u području jezera Gazivode.
Cilj je bio da se omogući otvoren dijalog između institucija i građana, razjasni nadležnosti različitih aktera i doprinese boljem razumevanju aktuelnih postupaka. U uvodnom obraćanju istaknuto je da su nedavna dešavanja ukazala na ozbiljne nedostatke u komunikaciji između institucija, javnih preduzeća i građana, što je dodatno narušilo poverenje javnosti i izazvalo zabrinutost među lokalnim stanovništvom.
Predsednik Opštine Zubin Potok Miloš Perović izjavio je da Opština nije dala saglasnost za rušenje kuća i vikendica u području jezera Gazivode niti je donela odluke koje bi omogućile takve aktivnosti. Naglasio je da se sva otvorena pitanja moraju rešavati isključivo u skladu sa zakonom, kroz dijalog i uz puno poštovanje prava građana, istakavši spremnost Opštine da učestvuje u pronalaženju kompromisnih rešenja prihvatljivih i za institucije i za vlasnike objekata.
Direktor javnog preduzeća Ibar-Lepenac Faruk Mujka predstavio je stav kompanije, navodeći da je njena zakonska obaveza zaštita imovine kojom upravlja i javnog interesa. Istakao je da Ibar-Lepenac ne donosi odluke o uklanjanju objekata niti sprovodi rušenja, već o uočenim nepravilnostima obaveštava nadležne institucije koje dalje postupaju u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima. Takođe je ukazao na značaj jezera Gazivode kao strateškog resursa za vodosnabdevanje, energetiku i druge javne potrebe.
Građani i njihovi pravni zastupnici tokom diskusije otvorili su pitanja pravnog osnova postupaka, institucionalnih nadležnosti, dostupnosti pravnih sredstava i načina sprovođenja pojedinih odluka. Posebno je naglašena potreba za većom transparentnošću, blagovremenim informisanjem građana i doslednim poštovanjem zakonskih procedura.
Učesnici su ocenili da rešavanje ovako složenih pitanja zahteva bolju koordinaciju između centralnih i lokalnih institucija, javnih preduzeća i građana, kao i kontinuiranu komunikaciju koja može doprineti smanjenju tenzija i jačanju poverenja u institucije.
Predstavnici Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, koji su bili pozvani da predstave nadležnosti Ministarstva u ovom procesu, nisu prisustvovali skupu niti su organizatorima dostavili obrazloženje svog izostanka.
Zaključeno je da pitanja imovine u području jezera Gazivode zahtevaju transparentan i inkluzivan institucionalni pristup, doslednu primenu zakona i kontinuiran dijalog svih relevantnih aktera. Učesnici su ocenili da su otvorena komunikacija, pravna sigurnost i međuinstitucionalna saradnja ključni preduslovi za pronalaženje održivih rešenja i jačanje poverenja građana u institucionalne procese.
