U aprilu je primetan porast govora mržnje u vezi sa liberalizacijom viznog režima i pristupanjem Kosova Savetu Evrope. Stalni pritisci na građane koji koriste dinar koji za sada nemaju optimalnu alternativu i dodatni pritisci na one koji koriste pasoše Koordinacione uprave.
Aktiv dokumentuje događaje koji mogu poslužiti kao pokazatelji trenutne društveno-političke, bezbednosne situacije i stanja ljudskih prava na severu Kosova.
Metodologija
NVO Aktiv je prikupljala informacije o mogućim slučajevima govora mržnje i kršenja ljudskih prava praćenjem medijskih izveštaja na srpskom i albanskom jeziku, kao i direktnim intervjuima sa meštanima četiri severne opštine koji su prijavili kršenje ljudskih prava. Izveštaj se oslanja na univerzalno prihvaćenu terminologiju i definicije ljudskih prava, kao što su ugrađene u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (UDLjP) i druge relevantne konvencije i dokumente UN-a, Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i važeće zakonodavstvo Kosova u vezi sa ljudskim pravima i zaštitom od diskriminacije, uključujući govor mržnje.
Opšti izveštaj o stanju ljudskih prava u aprilu 2024.
Tokom izveštajnog perioda, došlo je do porasta nasilja među zajednicama što nije uobičajena praksa. Ovo su obeležila dva odvojena napada na Srbe u severnoj Mitrovici, oba usmerena na mlade ljude. Pored toga, glasanje o pristupanju Kosova Savetu Evrope izazvalo je talas govora mržnje na društvenim medijima i zapaljive retorike predstavnika kosovskih i srpskih političara. Glasanje o liberalizaciji viznog režima za građane koji su nosioci Pasoša Koordinacione kancelarije takođe je podstaklo talas mržnje u tradicionalnim i online medijima, koje su podržali političari koji koriste zapaljivi jezik.
Pojavljuju se i sve problematičnija dodatna pitanja u vezi sa odlukama o dinaru, posebno zato što je prošlo tri meseca otkako pojedini građani nisu mogli da prime sredstva.
Nastavak o dinaru
rekapitulacija: Centralna banka Kosova (CBK) proglasila je evro kao jedinu legalnu valutu, što je dovelo do panike među meštanima koji se oslanjaju na srpske dinare za penzije, socijalnu podršku i druge potrebe. Pristup sredstvima je postao težak zbog ograničenih bankarskih opcija, ograničenja povlačenja i izazova u otvaranju računa za stanovnike Kosova. Politička nestabilnost i obmanjujuće izjave lidera pogoršale su anksioznost dok je poverenje u institucije opalo. Marginalizovane grupe, posebno nevećinske, bile su nesrazmerno pogođene, ometajući pritom njihova osnovna prava. [1]
U vreme pisanja ovog teksta, u Briselu su održana dva sastanka pod vođstvom EU, sa fokusom na pronalaženju rešenja za ljude na Kosovu koji se oslanjaju na srpski dinar. Nažalost, ovi sastanci nisu proizveli značajan napredak u rešavanju tekućih problema. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je napomenuo da će biti preduzete mere da se nadoknade dodatni putni troškovi ovih lica, iako specifičnosti ovih mera još nisu poznate. Međutim, ovo se ne smatra adekvatnim rešenjem, posebno za one sa teškoćama u kretanju, jer dodatna sredstva sama po sebi možda ne mogu značajno poboljšati njihovu situaciju.
Etničko nasilje
U aprilu, nakon dužeg zatišja u etničkom nasilju, došlo je do dva odvojena napada na građane severne Mitrovice, jedan 22. aprila i jedan 28. aprila. U ovim incidentima su povređene dve osobe, a jedna od njih je takođe doživela krađu imovine.
Iako je policija reagovala brzo i prilično efikasno u hapšenju osumnjičenih počinilaca, preostaje značajan posao koji treba obaviti, pošto nisu svi uključeni pojedinci uhapšeni.
Pasoši KU
Besnik Bislimi je na konferenciji za novinare 24. aprila pozvao na povlačenje mera nametnutih Kosovu nakon prošlogodišnjeg nasilnog ulaska gradonačelnika u zgrade opština u tri severne opštine. On je tokom ove konferencije kritikovao pasoš koji Srbija izdaje preko Koordinacione uprave, izražavajući neslaganje sa odobrenjem za viznu liberalizaciju u šengenskoj zoni. On je u svom govoru ovaj dokument označio kao nelegalan, ne obazirući se na moguće posledice takve izjave. Ove radnje stavljaju nosioce ovih pasoša u nesigurnu poziciju, nesigurne u pogledu mogućih pravnih posledica i takođe doprinose etničkim podelama koje bi mogle eskalirati u dalje nasilje. Vredi napomenuti da neki pojedinci koji imaju ovaj pasoš nemaju nikakve alternativne opcije.
Ne samo da se nosioci ovog pasoša suočavaju sa jedinstvenim statusom da su među poslednjima u Evropi kojima je potrebna viza za šengenski prostor, što im ozbiljno ograničava slobodu kretanja, već su i pritom među najmarginalizovanijim grupama u društvu.
[1] https://ngoaktiv.org/vesti/izvestaj-povodom-situacije-nastale-kao-posledica-odluke-cbk/
