Nevladina organizacija Aktiv je 29. februara 2024. godine u Beogradu predstavila publikaciju „Analiza trendova 2023: Stavovi srpske zajednice na Kosovu”, koja se bavi istraživanjem promena u stavovima i percepcijama srpske zajednice na Kosovu o najznačajnijim društveno-političkim pitanjima.
Duboka zabrinutost i veliko nezadovoljstvo građana srpske zajednice na Kosovu u vezi sa trenutnim političkim stanjem na Kosovu. Glavni je nalaz Analize trendove za 2023. godinu, koja je još pokazala da je zabeležen veći stepen pesimizma u odnosu na sve prethodne godine, kao rezultat rastućeg straha od mogućeg otvorenog konflikta.
„Zabeleženo je značajno pogoršanje u svim segmentima, od međuetničkih odnosa do percepcije bezbednosne situacije. Rastući strah od konflikta i politička napetost rezultirali su dubokim pesimizmom unutar srpske zajednice, posebno u vezi sa očekivanjima za budućnost i opštim osećajem bezbednosti“, pokazala je Analiza trendova NVO Aktiv.
Događaji kao što je neuspeli dijalog između kosovske vlade i Srba, doveli su do ozbiljne zabrinutosti, što može imati dugoročne negativne posledice na međuetničke odnose i saradnju među zajednicama. U srpskoj zajednici je prisutan rastući osećaj nesigurnosti i nepoverenja, što otežava političku i društvenu dinamiku.
Prema Analizi trendova, gotovo 95.5% ispitanika izražava duboku zabrinutost zbog trenutne situacije na Kosovu, smatrajući da se situacija ne odvija u dobrom smeru. Čak 57.1% ispitanika veruje da će život za Srbe na Kosovu biti gori za tri godine.
Kada je reč o identifikovanim problemima, 69.2% ispitanika ističe političku nestabilnost kao glavni izazov na Kosovu. Važno je istaći da 88.9% ispitanika sa severa Kosova tvrdi da su oni ili članovi njihovih porodica direktno bili ugroženi.
Kada je reč o poverenju u političke lidere, što je ključno za opstanak i prosperitet zajednice, posebno u društvima sa posledicama ratnih sukoba, važno je shvatiti da je njihova uloga da zastupaju interese zajednice, a pitanje bezbednosti je ključno za opstanak. Ipak, prema Analizi, rekordnih 83.6% ispitanika izjavilo je da ne veruje ni jednom političaru ili političkoj stranci. Treba istaći da stanovnici severa Kosova pokazuju posebno nisko poverenje u Vladu i Policiju Kosova.
Kada je reč o međunarodnoj ulozi, 56.9% ispitanika smatra da je Rusija najbolji branilac interesa Srba na Kosovu. Da će Zajednica opština sa srpskom većinom biti formirana smatra 18.9% ispitanika, dok 40.5% ocenjuje formiranje ZSO najprihvatljivijim za kosovske Srbe. Osim toga, 14.8% ispitanika podržava ideju razgraničenja.
Izvršni direktor NVO Aktiv, Miodrag Milićević, tokom predstavljanja Analize izjavio je da je ovo jedan od najpesimističnijih izveštaja u poslednje vreme.
„Podaci govore o alarmantnosti situacije i da je potrebna hitnost u reakciji pre svega u obezbeđivanju sigurnog i bezbednog okruženja za lokalne zajednice, a potom i nužno za političku stabilnost koju smo negde tokom ovih godinu i po dana izgubili”, izjavio je Milićević.
Autor istraživanja i docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić rekao je da rezultati govore o besperspektivnosti života srpske zajednice na Kosovu. Takvo stanje pokazuju svi trendovi, od političke i bezbednosne situacije do dijaloga, ističe Surlić.
„Srbi na Kosovu imaju odsustvo perspektive u smislu stabilnosti i političke situacije, zatim u smislu dijaloga koji se vodi pod okriljem Brisela, kao i besperspektivnosti daljeg života na Kosovu. Oni ocenjuju političku i bezbednosnu situaciju kao veoma lošu, a primećuje se i negativan stav po pitanju dijaloga, jer se uglavnom ne veruje da taj proces suštinski nešto menja”, naveo je Surlić.
Bojan Elek, ekspert za pitanja bezbednosti, kaže da su rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazali beznađe u srpskoj zajednici.
„U ovoj sada situaciji kada imamo problem sa dinarima opisaću situaciju na sledeći način. Dakle, glavna valuta koja nedostaje je poverenje, jer svi podaci, od toga kojim institucijama veruju, političkim akterima, na koga se oslanjate za bezbednost građani na severu Kosova pre svega, ali i južno, jednostavno nemaju poverenje ni u prištinske institucije, ni u Beograd, ni u međunarodnu zajednicu”, rekao je Elek.
Prema oceni direktora Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj, Dragiše Mijačića, ovakva studija je značajna za praćenje trendova u srpskoj zajednici na Kosovu.
„Ova Analiza daje nam uvid u to šta se dešava u srpskoj zajednici na Kosovu. Ovo je sveobuhvatno istraživanje koje prati godišnje trendove, i preko kojeg možemo da razumemo šta se dešava“, rekao je Mijačić.
Nalazi Analize trendova ističu opštu zabrinutost zbog nerazrešenih pitanja poput formiranja ZSO i apatije prema mogućnostima za dugoročno rešenje koje bi obezbedilo neophodnu zaštitu. Stoga se kao glavna preporuka ističe neophodnost novog i sveobuhvatnog pristupa rešavanju krize, koji bi bio fokusiran na zaštitu prava i poboljšanje kvaliteta života srpske zajednice na Kosovu.
“Politika i donosioci odluka preporuke treba da shvate kao podsticaj za hitne mere za poboljšanje institucionalnog poštovanja zakona koji štite prava nevećinskih zajednica i unapređenje njihovog životnog standarda“, navodi se u Analizi trendova.
Publikacije je podržana od strane Nacionalne zadužbine za demokratiju (National Endowment for Democracy – NED).
Analiza trendova je dostupna na tri jezika, na srpskom, albanskom i engleskom.
Direktni linkovi:
Srpski: https://t.ly/pa9qb
Shqip: https://t.ly/IdLWh
English: https://t.ly/AtEGY
