Đurđevdan je posebno bio u fokusu 90’-tih godina XX-og veka, ulaskom u začarani krug izolacije koja nažalost do današnjih dana aktuelna uslovno rečeno. Živimo i preživljavamo treću deceniju, dok Đurđevdan budi veliko interesovanje osim kod Goranske i ostalih naroda i zajednica upravo zbog autentičnosti i lepote ove tradicije. Pa možete zamisliti šta je ova izolacija značila za Gorance koji su stotinama godina do ratova u prvoj polovini 20 veka putovali peške do: Soluna, Sofije i Istambulu i još dalje na istok i zapad.
Goranci i stereotip
Kao i u svakoj zajednici i u goranskoj, imamo učitelje, lekare, hirurge, sportiste, inženjere, pisce, pravnike, sudije, ekonomisti, novinare… Ali sve ovo nije bilo dovoljno da razbije stereotipove da su Goranci samo i isključivo dobri poslastičari, kuvari i ne baš dobri političari, mada svemu do sada viđenom, zbog činjenice da je za ovo zanimanje potrebno više od čiste volje makar malo obrazovanja od srednjškolskih diploma do doktora nauka sa diplomama sumnjivog porekla koji se nalaze na tim funkcijama.
Šarplaninci, hrana i klima
Goranci nekada čuveni po šarplanincima, kvalitetnom ovčjem i kravljem mesu, mleku, siru I slatkišima. Imali su i imaju uspešne sportiste, i stručnjake u ostalim oblastima. Uprkos teškim životnim uslovima i oštroj klimi. Do današnjeg dana su uspeli da ostanu na vekovnim ognjištima uprkos raznim nepravednim eksproprijacijama bilo za turističke centre, hotele, zelenu energiju i slično.
I svakako enigma broj 1 ili ono što budi najviše maštu pojedinih je proslava ili obeležavanje Đurđevdana ili memorijalnog Dana Goranca 6. Maj.
I isti se obiležava od 3. do 10. Maja na Gori. Nažalost protekle dve godine nije bilo moguće okupljanje zbog antikovid mera. Međutim niko ne zna tačno koliko seže unazad ova svetkovina. Na kojoj se organizuju narodna veselja, okupljanja mladih, i tradicionalni vašari radi upoznavanja mladih, zarad mogućih brakova aili u susreta sa porodicom i prijateljima. I ovaj datum se prakticira manje više na čitavom području koji pokriva Gora ukupno 30 sela i naselja, od toga 19 na Kosovu, 9 u Albaniji i 2 u Severnoj Makedoniji.
U Goranskim selima na Kosovu: Restelici, Rapči, Dragašu (takođe opštinski centar), Vranište, Radeši, Ljubovištu, Vraništu, Leštanu, Brodu, Zlipotoku, Globočici, Mlikama, Kukaljane, Kruševu, Bački, Dikancu, Orčuši, Krstacu (19 sela). Albaniji: Šištvacu, Borju, Zapodu, Pakiši, Orgosti, Crnoljevu, Košarištu, Orešeku i Okčiklju. (9 sela), i Severna Makedoniji: Urviču i Jelovjanu (2 sela).
Vreme za svadbe i veselja
Ovo je takođe datum za održavanje svadbi i veselja koje počinju upravo od Đurđevdana i traju do sredine avgusta kada priroda oživi. A završavaju odmah nakon toga i nastupa sneg koji pomoću planinskog vetra obuče Goru u veličanstvenu zimsku venčanicu. Goransku zajednicu osim jezika odlikuje posebna tradicija, materijalna i nematerijalna kulturna baština, narodna poezija, proza, pripovetke ali i ljubavne priče.
Narodna nošnja i mlade
Nošnju koju buduće mlade pripremaju tokom dugih planinskih zima, i vredno ukrašavaju simbolima proleća, sunca, neba, cvjetnih motiva za sebe, voljenog, najmilije ali i svatove. Takođe nošnja se razlikuje od sela do sela.
Mlade na dan udaje oblače po prvi i poslednji put ovu nošnju, koju nose tokom njihove svadbe, a ceremonija može potrajati i do 30 dana ali i duže, i veseljima po goranskim selima.
A nakon udaje ona će sledeću nošnju pripremati sa svojim kćerkama i dizajn biti znatno drugačiji ali u osnovi iste osnovne boje su iste.
Praznik pastira
Đurđevdan označava datum za puštanje na ispašu stoke u planinu gde takođe ima raznih zanimljivih običaja.
Sport na Gori
Dok poslednjih par decenija nakon otvaranja fabrika i razvojem turizma fudbal mnogo zastupljeniji, što ne znači da je hrvanje-pelivani, boks ili ostali individualni sportovi zaboravljeni. Goranci su takođe imali one koji su dali zapaženi doprinos u najznačajnijoj sporednoj stvari na svetu. Dok se starije generacije prisečaju da je organizovan specijalni fudbalski turnir povodom nekadašnjeg Titovog rođendana ili Dana mladosti u opštinskom centru, i da je to bilo nešto što je okupljalo narod zajedno sa turnirom u hrvanju čuveni pelivani.
Fudbal je upravo bio ono što ujedinjuje imajući u vidu da je upravo je fudbal nešto gde multietničnost daje dodatnu vrednost, i najbolji fudbaler je uvijek naš, bez obzira na poreklo, veru ili boju kože, a igrači jedni druge doživljavaju kao porodicu, iako su svi bez viška kilograma.
Pa tako na Gori ima navijača Partizana i Crvene zvezde iz Beograda, Dinama iz Zagreba, i Hajduka iz Splita, Sarajeva i Željezničara iz Sarajeva i td. Ali i ostalih evropskih i azijskih fudbalskih timova.
Dok su pravi hitovi priče i anegdote o fudbalerima bivše Jugoslavije: Beara, Sušić, Jusufi, Vokri, Šekularac, Savićević, Džajić, Šuker, Prosinečki, Pančev, Boban, Halilhodžić… su veoma popularne u kafe čajdžinicama gde se okupljaju svi bez obzira na uzrast.
I gde se sa ushićenjem a ponekad setom prisećaju svojih rođaka, ili komšija koji su ostavili traga u svetu sportu kao što su pokojni fudbaler Fahrudin Jusufi, ili mladi Miralem Sulejmani pa u drugim grupnim sportovima Zufer Avdija i Deni Avdija, Daniel Sinani i mnogi drugi. Naravno plejada onih koji nisu uspeli da zasijaju je svako veća ali je to neka druga priča koja je manje zanimljiva.
I za kraj, ali ne i najmanje važno
Nažalost, već decenijama iz neznanja, zlobe, ili radi materijalne koristi pojedini pokušavaju da broje krvna zrnca i Gorance prikažu kroz razne negativne stereotipve, nameću kolektivnu krivicu za ovo ili ono. Trude da ih indoktriniraju pod uticajem regionalnih sila, i/ili verskih ili interesnih grupa i nikad u korist naroda ili države. Uprkos svim životnim teškoćama Goranci osporavaju ovu sudbinu svojim optimizmom, običajima, istrajnošću i goranskim načinom života i svojim svetonazorom.
Razlog prisvajanja?
Vjerovatno jedan od razloga prisvajanja Goranaca i značajnog interesovanja za njihovo poreklo upravo geografski položaj koji nastanjuju, od kad se zna za njih, a poznato je da nisu imali vojsku i da žive na prostoru koji veći deo godine ima surove uslove i ukoliko ne volite nećete moći opstati.
Goranski jezik?
I osim jezika/govora (koji je po poreklu očigledno južnoslovenski uprkos nastojanjima da se prikaže drugačije), neki autori tvrde da se Goranci pominju da u rimskim (vizantijskim) zapisima ali ne i gde. Pa do tvrdnji u raznim niskorazrednim i izuzetno politički obojenim seminarskim(čitaj diplomskim, magistarskim ili doktorskim) radovima na stranim univerzitetima zemalja u regionu da su (Goranci) turci, bugari, vlasi….. i lista se nastavlja.
Istina je da su Goranci su samo Goranci i to im je dovoljno.
Što se tiče pisma u periodu turske vladavine, zvanično pismo je bila arapska verzija modifikovanih arapskih slova za Tursku imperiju tzv. Arabika, dok je jezik bio goranski, odnosno pismo koje je tada bilo zvanično u upotrebi. A nakon njihovog povlačenja sa Balkana, na ovim prostorima je u upotrebu ušla azbuka, dok je jezik u školama bio srpski a negde u 1980-ih latinično pismo. Inače, do vremena pre balkanskih ratova postojale su čak i manufakturne radionice za izradu pušaka na Gori…..
U svakom slučaju, što se jezika tiče, goranski govor u svakodnevnom životu se razlikuje od sela do sela u odnosu na neke riječi, ali u suštini ne otežava komunikaciju. Naravno, kao i u svim manjim etničkim zajednicama, ima mnogo velikih, najlepših, najbogatijih, najjačih, najvećih pisaca i sl.
Međutim, sve ono što identificira Gorance uglavnom je rezultat narodnih priča i pesama,dok je u poslednjih trideset i nešto godina pa do danas, trend novo afirmisanih političkih pseudo intelektualaca i kvazi istoričara, koji imaju probleme sa identitetom iz jednog ili drugog razloga, ojačani političkim pozicijama, pokušavaju da erozijom goranskog bića osiguraju sebi mesto u udžbenicima i nešto što će biti njihov epitaf.
Ukupan broju Goranaca je nepoznat, poznato i javna je tajna da je tokom zadnjeg popisa na Kosovu 2011, bile velike zloupotrebe i samovoljnog popisivanja. Dok se očekuje se da u predstojećem popisu ta biti pojava značajno smanjena. Inače broj Goranaca u Dragašu, Kosovu, regionu ail i svetu prelazi preko 40 hiljada. Takođe se ne treba zanemariti činjenica da Goranci i dalje uglavnom žive u najvećem broj u zemljama bivše Jugoslavije ali Evropskim, Američkim I Azijskim. Dok su granice glavni izazov u životu Goranaca.
Fatir Berzati je glavni i odgovorni urednik, ali i novinar u redakciji novinske agencije Kosova.info na južnoslovenskim jezicima, od osnivanja redakcije, sa kancelarijama u Prištini i Prizrenu. Dugogodišnji aktivista civilnog društva, po struci mašinski inženjer i član više međunarodnih i domaćih organizacija, ali i radnih grupa Vlade, sa fokusom na zaštitu ljudskih prava, ekonomiju i međunarodnu saradnju uz učešće ili partnerstvo na desetinama projekata Evropske unije unazad više godina.
Ova publikacija je proizvedena uz finansijsku podršku Evropske unije. Za njen sadržaj su isključivo odgovorne NVO AKTIV i Kosovska koalicija za pomirenje, te nužno ne odražava stavove Evropske unije.