U Beogradu je, u ponedeljak 23. septembra, održan skup pod nazivom „Kako pokrenuti kosovski dijalog – Mogućnosti i prepreke“, u organizaciji Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, NVO Aktiv i Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj.
Predstavnici civilnog društva i eksperti analizirali su dijalog između Beograda i Prištine, ističući hitnost vraćanja poverenja i sprovođenja postojećih sporazuma. Na prvom panelu „Šta koči napredak u pregovorima Kosovo-Srbija?”, učesnici su se fokusirali na problem nepoverenja između Beograda i Priština. Ukazano je da je hitno potrebno obnoviti poverenja između Beograda i Prištine, bez čega nema napretka ni u pregovorima ni u implementaciji dogovorenih sporazuma.
Kako je naglašeno, fokus predstojećih pregovora neće biti na pronalaženju novih rešenja, već na sprovođenju postojećeg Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa. Međunarodna zajednica je jasno stavila do znanja da je implementacija ključna za dalji napredak u regionalnim i evropskim integracijama, a političke elite moraju to prihvatiti, poručeno je.
Koordinator Radne grupe NKEU za Poglavlje 35, Dragiša Mijačić, ocenio je da je nedavni sastanak u Briselu bio više performans nego stvarni dijalog. Naglasio je da budući razgovori neće doneti nova rešenja, već će se baviti sprovođenjem postojećih sporazuma, posebno sporazuma o putu ka normalizaciji.
„Sporazum o putu ka normalizaciji će važiti u dužem vremenskom periodu, ali dijalog će se u narednom periodu voditi o implementaciji tog sporazuma. To je sporazum sve osim priznanja”, kazao je Mijačić.
Aktivista civilnog društva, Iljir Deda, istakao je „eksploziju nepoverenja“ i upozorio da je ključno pažljivo pratiti mere Vlade Kosova u narednim nedeljama. On je ocenio da će Zajednica srpskih opština (ZSO) biti formirana, ali da proces normalizacije ne sme stati do tada. Prema njegovom mišljenju, Srbi sa severa Kosova osećaju se napušteno. Deda je istakao „nedostatak ideja” i pozvao na podršku realnim inicijativama koje bi olakšale tenzije i obnovile poverenje.
„Nije moguće nastaviti dijalog kao da ne postoji aktuelna situacija, koja je rezultat nedostatka poverenja aktera tokom celog procesa. Nepoverenje je u bilateralnim odnosima – Beograda i Prištine. Zatim, EU ne veruje stranama u dijalogu, niti strane u dijalogu veruju njoj“, smatra Deda.
Konsultant Inicijative za mirne promene, Jan Bankroft, pozvao je da se fokus dijaloga prebaci na svakodnevni život ljudi i budućnost. On je naglasio da su Beograd i Priština međusobno povezani i da će napredak jednog zavisiti od napretka drugog.
„Ne verujem da sada dijalog u Briselu ima neku entuzijastičnost prema inicijativama, izgubili smo gradivne elemente. Pritom, ne verujem da će promena osoblja u EU doneti razliku, niti da će promeniti dinamiku dijaloga”, smatra Bankroft.
Na drugom panelu „Poglavlje 35 – juče, danas, sutra“, razmatrana je odgovornosti vlada u Beogradu i Prištini za izostanak tehničkog dijaloga koji je ključan za rešavanje svakodnevnih pitanja građana na Kosovu.
Izvršni direktor Instituta za evropske poslove, Naim Leo Beširi, istakao je da se godine briselskog dijaloga troše na “gašenje požara”, odnosno rešavanje sporednih pitanja poput registarskih tablica, carinskih pečata i priznanja kosovskih dokumenata, umesto na poboljšanje života ljudi. Smatra da ZSO treba da postoji, i da Kosovo ima međunarodnu obavezu da ga sprovede. Beširi je naglasio da su za lošu infrastrukturu i funkcionisanje administrativnih prelaza odgovorni i Beograd i Priština. Takođe, dodaje da političari u regionu ne pokazuju zrelost, što otežava napredak.
Marko Dašić, Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative, smatra da Univerzitet na Kosovu igra ključnu ulogu u očuvanju političkog pluralizma Srba. Ukazao je na spekulacije o mogućem izmeštanju Univerziteta sa Kosova, što bi dodatno otežalo političko delovanje Srba, ne zbog Beograda, već zbog Prištine. Dašić je skeptičan u pogledu uključivanja novih političkih aktera u dijalog i smatra da su prepreke u velikoj meri vezane za finansijsku zavisnost i odluke Beograda.
Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava istakla je da se prvi put u Srbiji govori o Kosovu, a da to nije centralna tema unutrašnje politike. Navela je da Vučićev pomirljiv ton u vezi sa zahtevima Srbije i potezi kao što je povlačenje pisma Ane Brnabić pokazuju pokušaj skretanja pažnje sa ključnih pitanja u dijalogu. Spremo je ocenila da, iako se tehnički dijalog nekada kretao u pozitivnom pravcu, sada je fokus na međusobnim optužbama bez prave rasprave o normalizaciji odnosa.
Učesnici konferencije su istakli da se dijalog između Srbije i Kosova previše koristi za unutrašnje političke interese, umesto da se fokusira na rešavanje konkretnih svakodnevnih problema građana. Ovaj politički pristup dodatno usložnjava situaciju, umanjujući šanse za realan napredak u pregovorima.
Na konferenciji je zaključeno da postoji potreba za snažnijim angažovanjem i odgovornijim pristupom strana kako bi se prevazišli izazovi i pronašla trajna rešenja koja bi poboljšala svakodnevni život građana na Kosovu.
