Izveštaj o stanju ljudskih prava na severu Kosova
Izveštajni period: mart 2024.
U poslednjih nekoliko meseci došlo je do porasta nasilja i međuetničkih tenzija na severu Kosova koje su izazvane akcijama na lokalnom i centralnom nivou. Ove akcije su: Ostavke srpskih radnika u kosovskim institucijama, instaliranje pojačanog prisustva specijalne policije u severnim opštinama, barikade, bojkot izbora i sukobi demonstranata sa policijom i jedinicama KFOR-a. Uporedo sa ovim, podstaknut je novi talas govora mržnje u tradicionalnim i društvenim medijima, kao i navodna kršenja ljudskih prava od strane kosovske policije pod izgovorom borbe protiv kriminala i sprovođenja vladavine zakona, što dovodi do velikog broja slučajeva u kojima stanovnici postaju kolateralna šteta pomenutih događaja.
Dokumentovati događaje koji mogu poslužiti kao pokazatelji trenutne društveno-političke, bezbednosne situacije i stanja ljudskih prava na severu Kosova.
Metodologija
NVO Aktiv je prikupio informacije o mogućim slučajevima govora mržnje i kršenja ljudskih prava praćenjem medijskih izveštaja na srpskom i albanskom jeziku, kao i direktnim intervjuima sa meštanima četiri severne opštine koji su prijavili kršenje ljudskih prava. Izveštaj se oslanja na univerzalno prihvaćenu terminologiju i definicije ljudskih prava, kako su ugrađene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (UDHR) i drugim relevantnim konvencijama i dokumentima UN-a, u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i važećem zakonodavstvu Kosova u vezi sa ljudskim pravima i zaštitom od diskriminacije, uključujući govor mržnje.
Opšti izveštaj o stanju ljudskih prava u martu 2024. godine
Ovaj izveštaj se bavi događajima u martu, mesecu od velikog istorijskog značaja na Kosovu. Obeležava se godišnjica NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, martovskog nasilja 2004. godine i protesta „Hleb za Drenicu“. Ovi događaji se različito tumače u različitim zajednicama na Kosovu, što dovodi do potencijalne političke manipulacije i istorijske distorzije. Ove godine došlo je do značajnog porasta akcija poput politizacije žrtava i manipulacije podacima, što je intenziviralo pitanja koja su istaknuta u februaru. Zabrinutost u vezi sa dinarom i dalje je izražena, zajedno sa ciljanjem pojedinaca povezanih sa nevladinim organizacijama i srodnim sektorima.
Martovsko nasilje ili „pogrom“
Retrospektiva:
Događaji od 17. i 18. marta počeli su tako što su kosovske novinske agencije na albanskom jeziku objavile tragični incident u kojem je učestvovala grupa albanskih dečaka koji su se navodno udavili u reci Ibar. Prvobitni narativ sugeriše da su Srbi iz obližnjeg sela jurili dečake sa psom, što ih je navelo da skoče u reku u pokušaju da pobegnu, što je dovelo do utapanja trojice dečaka u Ibru, kako je ispričao jedan preživeli dečak. Međutim, kasnije je otkriveno da su dečakove izjave date pod znatnim pritiskom novinara, a kasnije izjave događaja nisu potkrepila prvobitne tvrdnje.
Daljom istragom istražnog tima nije utvrđena veza između smrti trojice dečaka i Srba. Ovi događaji su izazvali proteste koji su brzo eskalirali u nasilje usmereno na srpske domove i srpsku crkvu. Tragično je jer je ovo nasilje rezultiralo višestrukim žrtvama, a stotine ljudi je zbog toga bilo primorano da napusti svoje domove.
Оve godine
uoči dana sećanja na ove tragične događaje, Samoopredeljenje je objavilo izjavu koja je, čini se, značajno promenila narativ. U ovom tekstu su tvrdili da su deca ubijena, upiranjem prsta na srpske zločince kao počinioce. Oni su takođe tvrdili da su protesti, prvobitno mirni, postali nasilni tek nakon što su Srbi navodno ubili neke od demonstranata. Oni su istakli da su većina žrtava Albanci, što je dodatno podstaklo tenzije. [1]
Nakon toga, lider Samoopredeljenja, Aljbin Kurti, izdao je saopštenje koje je bilo malo uzdržanije u svom jeziku, ali je naizgled podržavalo suštinsku tvrdnju o ubijanju dece i neizvesnosti o tome ko je usmerio proteste prema Srbima. [2]
Ovakvi postupci su veoma zabrinjavajući jer dovode do opasnosti da podstaknu dalju upotrebu govora mržnje. Ključno je napomenuti da se ovi događaji možda ne bi dogodili da je u to vreme bilo više profesionalizma u izveštavanju. Nažalost, vreme koje je proteklo nije dovoljno poboljšalo odnose između ove dve grupe, a novinskim agencijama i dalje nedostaje profesionalizam.
Revidiranjem prošlih događaja i prikazivanjem ljudi u negativnom svetlu, oni stvaraju narativ koji bi mogao da opravda kolektivno kažnjavanje grupe ljudi, uprkos tome što nema konkretnih dokaza o krivici u ovom konkretnom slučaju.
Đorđe Bojović
Konsultant Viole VON CRAMON, Đorđe Bojović, podvrgnut je online napadima, bivajuci optužen da je agent Beograda i Rusije i da negira nasilje na Kosovu 1999. godine. Ove optužbe proizilaze zbog video snimka koji se pojavio na društvenim mrežama 8. marta, navodno izmenog na zlonameran način. Na snimku se vidi kako Đorđe razgovara o zločinima na Kosovu tokom razmene mladih koju je organizovala YIHR 2015. Nakon objavljivanja snimka, značajan broj pojedinaca je učestvovao u kampanji govora mržnje protiv Đorđa i šire srpske zajednice na Kosovu.
YIHR je objavila saopštenje u kojem izražava podršku Đorđu, potvrdivš da je video montiran, ali naglašavajući značaj stvaranja sigurnih prostora u društvu za razgovor o izazovnim temama. Uprkos toj kampanji hejtera mnogi ljudi stupili u odbranu Đorđa, jedan drugi pojedinac, Agon Malići, takođe se suočio sa reakcijom nakon što je pokazao podršku.
Ovi incidenti su namerno pokrenuli pitanja o ulozi NVO-a tokom godina, prikazujući ih kao neprijatelje Kosova koji šire dezinformacije i kojima se ne može verovati. Ovakvi postupci su zabrinjavajući jer ulivaju strah od slobodnog izražavanja mišljenja, čime se ograničava pravo na slobodu izražavanja.
Osmani i Petković
Petar Petković i Vjosa Osmani su se koristili zabrinjavajućom retorikom koju karakterišu uvrede, dehumanizacija i pretnje, što odražava dubok animozitet između njihovih kancelarija. Njihove razmene su uključivale lične napade i optužbe, pri čemu je Petković bio direktniji i ličniji, dok je Osmanijeva retorika bila obično opštija, ali ipak opasna.
Kao politički predstavnici, trebalo bi da budu primer pozitivnog angažmana i saradnje, ali umesto toga, njihova retorika stvara atmosferu podele u kojoj je demonizacija druge strane uobičajena. Ova vrsta retorike je posebno opasna jer može da podstakne radikalizaciju među određenim grupama, prikazujući „neprijatelja“ kao zle sile ili ultranacionaliste. Za lidere je ključno da promovišu dijalog, razumevanje i saradnju, a ne da eskaliraju tenzije kroz zapaljivi jezik i optužbe.
Znakovi pored puta
Na severu Kosova, znakovi sa nazivima mesta duž glavnih puteva tradicionalno su bili samo na srpskom jeziku, koristeći i ćirilično i latinično pismo. Međutim, 14. marta ovi znakovi su zamenjeni dvojezičnim tablicama na kojima je prvo albanski, a potom srpski. U roku od jednog dana svi albanski toponimi su prefarbani crnom bojom. Ministar za infrastrukturu je 15. marta izdao saopštenje u kojem opravdava uklanjanje ćirilice kao u skladu sa kosovskim zakonom. Ova akcija, zajedno sa saopštenjem ministarstva, izazvala je široke komentare i reakcije.
Policija je 17. marta vršila hapšenja u vezi sa „vandalizacijom” natpisa na severu. Nakon toga, 19. marta, radnici su očistili znakove. Ovi događaji su pokrenuli pitanje statusa ćirilice i njenog pravnog statusa na Kosovu. Neki tvrde da je ćirilica zaštićena kosovskim zakonom, dok je drugi smatraju reliktom Miloševićevog doba, korišćenom za ugnjetavanje Albanaca i dovođenje u pitanje njenog mesta u savremenom Kosovu.
Čišćenje znakova je takođe izazvalo zabrinutost, jer u mestima u kojima su većina stanovnika Albanaci, i gde su srpski nazivi mesta na tablama odavno prefarbani bez preduzimanja nikakvog napora za njihovo čišćenje. Ovo je navelo mnoge na severu Kosova da se zapitaju da li se jezička prava primenjuju na sve građane podjednako ili su rezervisana za određene grupe.
Ovo dovodi u pitanje, kako sadašnja vlast doživljava značaj srpskog jezika. Da li se to smatra zagarantovanim pravom srpskog stanovništva na Kosovu, ili se na to gleda drugačije? Neki stanovnici na severu ove akcije vide kao dokaz političkog manevrisanja uoči predstojećih centralnih izbora, pri čemu se interesi iskorišćavaju za političku korist.
Akcije u vezi sa natpisima na severu Kosova su zaista zabrinjavajući, jer mogu da stvore presedan koji, čini se, daje prednost jednom jeziku u odnosu na drugi i može dovesti u pitanje zakone koji štite dobrobit srpske zajednice na Kosovu. Za vlasti je ključno da adresiraju ove probleme i obezbede da se jezička prava poštuju i štite za sve zajednice na Kosovu.
Nastavak u vezi Dinara
retrospektiva: Centralna banka Kosova (CBK) proglasila je evro kao jedinu legalnu valutu, što je dovelo do panike među meštanima koji se oslanjaju na srpske dinare za penzije, socijalnu podršku i druge potrebe. Pristup sredstvima je postao težak zbog ograničenih bankarskih opcija, ograničenja podiyanja novca i izazova u otvaranju računa za stanovnike Kosova. Politička nestabilnost i obmanjujuće izjave lidera pogoršale su strepnju, a poverenje u institucije je opalo. Marginalizovane grupe, posebno nevećinske, bile su nesrazmerno pogođene, ometajući njihova osnovna prava.
U martu nije bilo značajnijih promena u politici Prištine u vezi sa upotrebom dinara, uprkos molbama međunarodne i nevećinske zajednice na Kosovu. Vlada Srbije je odgovorila postavljanjem privremenih banaka u blizini glavnih kontrolnih punktova duž administrativne granične linije (ABL) u mobilnim kontejnerima. Međutim, ovi napori nisu bili efikasni, posebno za stanovnike južno od reke Ibar koji moraju da putuju na velike udaljenosti da bi došli do svojih penzija ili socijalnih beneficija, često preko 300 kilometara dnevno.
NVO Aktiv je uspostavila telefonsku liniju za prijavu problema građana u vezi sa odlukama o dinaru, što je dovelo do brojnih poziva u kojima se isticali nerešeni problemi koji su mnogima nepoznati, i koje institucije ne rešavaju na adekvatan način. Ovo je podstaklo frustraciju, jer se pogođeni pojedinci osećaju zanemareno i bez podrške, pogoršavajući time osećaj nestabilnosti i ekonomske nesigurnosti. Tvrdnje Aljbina Kurtija da kafići na severu prihvataju evro, što je uglavnom netačno i za većinu ljudi irelevantno, dodatno su narušile poverenje i produbile zabrinutost zbog nedostatka pomoći onima koji su se u prošlosti oslanjali na dinar.
Elbert Krasnići i Dželal Svečla i simboli Srbije
Poslednjih meseci, ministri Elbert Krasnići i Dželal Svečla vodili su kampanju na severu Kosova, ciljajući na ono što smatraju neželjenim simbolima Srbije. Ova kampanja se fokusirala na uklanjanje dva bilborda, jednog u Zvečanu i drugog u Severnoj Mitrovici. Na početku posmatrano kao manje bitne akcij, značaj je vremenom postao očigledan, posebno u kontekstu obrasca koji se razvija među pojedincima koji žive u reonu Mitrovice.
Kampanja je iyostavila narodnu zastavu srbije koja je povezana sa srpskim identitetom, ne nacionalnu zastavu Srbije, koja je prethodno bila postavljena na vrhu planine gde se nalazi tvrđava Zvečan. Dok je ministarski duo poštedeo je ovu zastavu, ali njihovi postupci su inspirisali druge da preuzmu stvari u svoje ruke. Neki pojedinci su počeli da uklanjaju zastavu, dok su je drugi ponovo postavili, što je dovelo do ciklusa uklanjanja i vraćanja tokom proteklih meseci.
U martu su tenzije eskalirale kada je osobu koja je skidala zastavu pojurila grupa ljudi koji se ne slayu sa skidanjem zastave, srecom nije došlo do direktnog sukoba. Tokom ovog incidenta jarbol je oštećen električnim alatima, ali se nije srušio. Ovaj događaj je istakao kako postupci visokih predstavnika mogu uticati na pojedince i potencijalno dovesti do opasnih situacija koje ugrožavaju bezbednost i odnose u zajednici.
Ova situacija je stvorila novu žarišnu tačku koja ostaje nestabilna, jer bi interakcije između ljudi sa različitim pogledima na prisustvo zastave mogle dalje eskalirati tenzije i potencijalno dovesti do ozbiljnih incidenata.
[1] https://kossev.info/kosovo-vesti-onlajn-martovski-pogrom-17-mart/
[2] https://kossev.info/kosovo-vesti-onlajn-martovski-pogrom-17-mart/
