NVO Aktiv je 30. novembra, 2022. godine, na konferenciji u Beogradu predstavio rezultate istraživanja “Analiza trendova 2022: stavovi srpske zajednice na Kosovu”, koje donosi glavne društvene, ekonomske i političke trendove u društvu u kome žive Srbi na Kosovu.
Učesnici konferencije su ocenili da rezultati istraživanja stavova Srba sa Kosova treba da posluže pokretanju inicijativa koje vode ka većem poštovanju kojima se štite prava nevećinskih zajednica i podizanju kvaliteta života Srba na Kosovu.
Iznoseći ukupnu ocenu rezultata “Analize trendova”, izvršni direktor NVO Aktiv Miodrag Milićević izjavio je da je prikazan realan odnos Srba sa Kosova prema aktuelnim dešavanjima i budućim očekivanjima.
„Izveštaj je pesimističan, ali to je surova realnost koja je dominantna u poslednjih 20 godina. Ovim izveštajem i ovim nastupima želimo da podstaknemo političare da sagledaju realniju sliku i nađu mehanizme kako bi se rešili ovi problemi“, istakao je Milićević.
Predstavljajući izveštaj šefica Kancelarije NVO Aktiv u Beogradu Milica Orlović ukazala je da je jedan od ključnih nalaza pogoršanje bezbednosne situacije, s tim da je politička nestabilnost označena kao najveći bezbednosni rizik.
“Ono što jeste suština ovih rezultata je da je prisutna bojazan kakve će biti posledice još uvek nerazrešenih pitanja, kao što je npr. formiranje Zajednice srpskih opština, a prisutna je i apatija kod građana po pitanju mogućnosti postizanja finalnog sporazuma, koji bi obezbedio institucionalnu zaštitu, što će nastaviti da utiče na negativan trend migracija, tj. odlaska pripadnika srpske zajednice sa Kosova”, istakla je Orlović.
Panelisti su ukazali da je u procesu dijaloga potrebno rešiti probleme koji tište srpske građane i time zaustavio njihov odlazak sa Kosova.
Koordinator Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU (NKEU), Dragiša Mijačić, ocenio je da su rezultati istraživanja poruka političkim elitama da odluče kako žele da vide kraj procesa dijaloga Beograda i Prištine.
„Pokazana je složena situacija da će Srbi na Kosovu teško prihvatiti svaki sporazum, a gledajući migracione tokove odgovor na rešenja je predvidiv, a on može biti pre odlazak sa Kosova nego što će biti integracija u kosovske institucije. Stoga je važno da se donosioci odluka u dijalogu fokusiraju na ovo pitanje, inače ćemo imati sporazum, ali nećemo imati Srbe na Kosovu“, rekao je Mijačić.
Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Stefan Surlić, ukazao je da je došlo do normativne ali ne i suštinske integracije Srba na Kosovu.
„Zabrinjavajuće što se osim ekonomskih razloga i dalje kao razlog odlaska sa Kosova navode bezbednosna i politička nestabilnost, kao i odsustvo zagarantovanih prava. Nakon više od deset godina dijaloga moj zaključak je da mi imamo pitanja koja ne bi smeli da imamo, a koja su razlog odlaska Srba sa Kosova“, rekao je Surlić.
Zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek ukazao je da je pozitivan nalaz ovog istraživanja to što građani veruju da se do rešenja dolazi dijalogom, ali da građani imaju poverenje koje deluje da je iznevereno time kako se vodi dijalog.
„Najveća slepa tačka bilo kakvog konačnog sporazuma je da se ne povede računa kako bi se na terenu, šta god da se nešto dogovori, to odrazilo na građane“, istakao je Elek.
Učesnici konferencije su ukazali da je potrebno svestrano delovanje kako bi se krenulo u rešavanje problema i omogućilo da Srbi bolje žive na Kosovu.
