Sistematsko nepoštovanje zakona o upotrebi jezika: Ministarstvo poljoprivede, šumarstva i ruralnog razvoja

16/04/2025
12:08
Vreme čitanja: 7 min

Ključni dokumenti, administrativna uputstva i informacije o određenim beneficijama gotovo u potpunosti izostaju – zaključak je nakon analize zvaničnog sajta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja. U slučajevima kada prevodi postoje, oni su često nepotpuni, zastareli ili su dokumenti nedostupni za preuzimanje. Ovaj problem nije ograničen samo na pisanu dokumentaciju, već su video materijali i druge komunikacione forme dominantno na albanskom jeziku, a informacije na srpskom svedene su na minimum.

Na problem sistematskog kršenja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu ukazuje se godinama, ali on i dalje opstaje uprkos pravnom okviru[1] koji garantuje ravnopravnu upotrebu srpskog i albanskog jezika. S tim u vezi, nevećinske zajednice, u ovom slučaju one koje se sporazumevaju srpskim jezikom, ostaju uskraćene za ključne informacije. Štaviše, ovo je konstatovano i u Izveštaju[2] Evropske komisije za Kosovo za 2023. godinu, gde se u više tačaka ukazuje na ovaj problem.

Stoga, NGO Aktiv, Radio Kim, Nova društvena inicijativa (NSI) i Radio Goraždevac, nastavljaju kampanju javnog zagovaranja sa ciljem da se institucije podstaknu na rešavanje ovog višegodišnjeg problema. Ove nedelje u fokusu je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, a nakon uvida u njihov zvanični sajt i društvene mreže, konstatovali smo da se primenjuje gotovo identična pogubna praksa na koju smo upozorili razmatrajući prethodne primere: CIK, MUP, PIK i KP.

Nedostatak informacija, administrativnih uputstava i drugih ključnih dokumenata na srpskom jeziku direktno utiče na građane Kosova koji se njime sporazumevaju, ograničavajući njihovu mogućnost da ravnopravno učestvuju u programima i beneficijama koje nudi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja. Budući da zakon jasno propisuje jednaku dostupnost informacija na oba službena jezika, ovakva praksa ne samo da predstavlja kršenje zakonskih obaveza već i dovodi do diskriminacije određene zajednice u pristupu subvencijama, grantovima i drugim podsticajima koje ovo ministarstvo nudi u saradnji sa Agencijom za razvoj poljoprivrede, a kojom ćemo se baviti sledeće nedelje.

Veći deo medija koji južno od Ibra izveštavaju na srpskom, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja nikada nije kontaktiralo ni u kakvoj formi (saopštenje, obaveštenje, poziv na pres konferenciju). Šture informacije vezane za rad ovog vrlo važnog ministarstva, budući da je Kosovo ekonomski značajno oslonjeno na poljoprivredu, do novinara su u jednom kraćem periodu sporadično stizale iz kabineta premijera Kosova, ali nikada od resorno nadležnih. Isti problem primećen je i u komunikaciji sa medijima sa severa Kosova – prema izjavama novinara, ministarstvo ne održava redovnu komunikaciju sa njima. Notiran je jedan jedini intervju koji je ministar Faton Peci prošle godine dao portalu na severu Kosova koji izveštava na srpskom jeziku.

Šta smo otkrili na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja?

Sajt[3]: Sam naziv ministarstva u delu sajta na srpskom je isključivo na albanskom jeziku. Identična je situacija i sa kontakt informacijama na donjem delu sajta. Takođe, pojedine kategorije u ovom delu sajta su na engleskom jeziku. Vrlo je primetna nepravilna upotreba velikog slova i dijakritičkih znakova karakterističnih za albanski jezik. Raspored zvaničnih jezika u padajućem meniju nije adekvatan, budući da je srpski na trećem mestu – tek posle engleskog koji nije zvanični jezik na Kosovu. Sa prevodom vesti na srpski se kasni, a neke od njih nikada ni ne budu prevedene.

Izveštaji i publikacije: Iako sajt ima deo namenjen srpskom jeziku, svi naslovi izveštaja i publikacija prikazani su isključivo na albanskom[4], dok pojedini sadržaji nisu dostupni[5].

Konkursi: Što se tiče ove kategorije, primetna je velika razlika u broju dokumenata na srpskom i albanskom jeziku. Dok je na albanskom[6] priloženo njih više od 150, na srpskom[7] ih je dostupno svega osam, od kojih su tri naslovljena na albanskom jeziku.

Mandat ministarstva: Sadržaj kategorije „Istorija i mandat“ u delu sajta na srpskom ne postoji[8], odnosno, osim naslova, ne postoji propratni tekst. Treba istaći da je ista situacija i u delu sajta[9] na albanskom jeziku.

Generalna sekretarka: Informacije o generalnoj sekretarki ministarstva na srpskoj verziji sajta prikazane su u znatno skraćenom obliku[10], bez fotografije i sa samo tri osnovna podatka – ime i prezime, pozicija i elektronska pošta. Sa druge strane, u albanskoj verziji sajta objavljena je detaljna[11] biografija sa širokim spektrom informacija o kvalifikacijama, obrazovanju i profesionalnom iskustvu ove službenice.

Odeljenja: Kada su i pitanju odeljenja i sektori ovog ministarstva, primetno je da u srpskom delu sajta nedostaje jedna kategorija – odnosi s javnošću. Takođe, u srpskoj[12] verziji sajta u kategoriji posvećenoj jedinici za ljudska prava i zaštitu od diskriminacije, dostupan je samo kontakt osobe kojoj se zaposleni mogu obratiti. Nasuprot tome, u albanskoj[13] verziji sajta prikazani su detaljni podaci o mandatu, osnovnim zadacima i pravnom okviru ovog sektora.

Organogram: Iako je organogram u srpskoj verziji sajta prikazan na srpskom jeziku, njegova rezolucija je niska, što otežava čitanje. Za razliku od albanske verzije sajta, gde je organogram jasno predstavljen u odgovarajućoj[14] rezoluciji, u srpskoj[15] verziji korisnici ga moraju više puta zumirati kako bi mogli da vide informacije.

Informacije o zamenicima ministra: U srpskoj verziji sajta, informacije o zamenicima ministra nisu dostupne. Klikom na ovu kategoriju prikazuju se podaci[16] o održanim radionicama i obeležavanju Međunarodnog dana šuma, umesto prethodno naznačenih relevantnih informacija. Nasuprot tome, u albanskoj[17] verziji sajta detaljno su predstavljeni svi podaci, uključujući fotografije, biografije, radno iskustvo, kao i informacije o asistentima i političkim savetnicima. Zapravo, čitava ova kategorija je potpuno nedostupna na srpskom jeziku.

Agencije[18]: Jedan od drastičnijih primera kršenja jezičkih normi je kategorija „Agencije“. U delu sajta na srpskom ne postoji nijedna informacija o Agenciji šumarstva (Agencija Kosovske Šume) i Agenciji za razvoj poljoprivrede, kao ni informacije o direktnim plaćanjima i projektima za ruralni razvoj.

Odeljenja: Identična situacija je i sa kategorijom „Odeljenja“. Osim što je prevedena kao „Departmani“, ova kategorija na srpskom[19] jeziku nudi svega 7 kategorija, dok su informacije na albanskom[20] delu sajta predstavljene opširno i detaljno u čak 36 kategorija.

Subvencije: Ukoliko želite da se informišete o subvencijama koje nudi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja na srpskom jeziku, suočićete se sa jezičkom barijerom, jer su gotovo svi naslovi priloženih dokumenata dostupni isključivo na albanskom[21]. Štaviše, čak i ako pokušate da ih preuzmete ili otvorite, to neće biti moguće, jer su dokumenti nedostupni[22] ili uopšte ne postoje na sajtu.

Zakonodavstvo: I u ovoj kategoriji, situacija je takođe jezički asimetrična. Pre svega, u odnosu na albanski jezik – na srpskom nedostaju dve kategorije. Takođe, informacije o zakonima[23], pravilnicima[24] (priložen svega jedan dokument) i strategijama[25] ne postoje, iako su navedeni kao kategorije. Istovremeno, za razliku od dela sajta na albanskom, ne postoje kategorije „Administrativna uputstva“ i „Odluke“ na delu sajta na srpskom jeziku.

Tenderi[26]: Od devet priloženih dokumenata vezanih za tendere u delu sajta na srpskom – nijedan nije na srpskom, tačnije četiri su na albanskom, pet na engleskom. Štaviše, polovinu dokumenata nije moguće preuzeti. Takođe, kategorija „Ugovori“, za razliku od dela sajta na albanskom[27], na srpskom ne postoji.

Online vodiči za grantove: Aplikacija[28] i online kampanja[29] vodiča prijave za određene grantove u početnom delu sajta na srpskom – dostupna je isključivo na albanskom jeziku.

Društvene mreže

Facebook[30]: Naziv same institucije, kao i uvodni deo sajta, dostupni su isključivo na albanskom jeziku. Opis[31] ministarstva, uključujući njegov istorijat i mandat, takođe nije preveden na srpski. Kada je reč o aktivnostima i objavama[32] informacija, nivo dostupnosti na srpskom jeziku varira u zavisnosti od teme. Objave koje se odnose na aktivnosti[33] ministra i službenika, sastanke ili upozorenja o vremenskim uslovima[34] koji mogu negativno uticati na poljoprivredu dostupne su isključivo na albanskom. Prevod na srpski postoji jedino za informacije koje se odnose na subvencije[35] i grantove koje ministarstvo dodeljuje. Gotovo celokupan video[36] materijal, uključujući promotivne kampanje, obilaske[37] poljoprivrednih gazdinstava[38] i druge aktivnosti ministarstva, objavljen je na albanskom jeziku. Izuzetak su retke objave[39] koje se tiču severa Kosova.

X (nekadašnji Twitter): Što se tiče ove društvene mreže, pretragom smo naišli na čak tri naloga. Prvi[40] datira iz 2012, dok je drugi[41] iz 2015. godine. Međutim, treći nalog, koji je inače priložen na sajtu ministarstva – ne postoji[42]. Uglavnom, situacija oko jezika je identična na oba naloga – nema naznaka srpskog jezika, odnosno sve objave i aktivnosti su samo na albanskom.

Youtube[43]: Situacija na YouTube kanalu ministarstva donekle je bolja u poređenju sa prethodno analiziranim društvenim mrežama, ali i dalje postoje značajni problemi u dostupnosti sadržaja na srpskom jeziku. U mnogim objavljenim video materijalima potpuno izostaje prevod na srpski, a često nema ni osnovnog opisa koji bi ukazao na temu videa ili ključne informacije koje on sadrži. Takođe, postoji očigledna nesrazmera u broju video zapisa dostupnih na albanskom i srpskom jeziku. Informativne kampanje, izveštaji sa terena, snimci poseta zvaničnika i obilazaka poljoprivrednih gazdinstava uglavnom su dostupni isključivo na albanskom jeziku, dok su materijali na srpskom izuzetno retki.

Zašto je ovo važno?

Kao što smo ukazali u prethodnim analizama, i ovaj nastavak naše kampanje potvrđuje da je sistematsko zanemarivanje srpskog jezika u kosovskim institucijama ozbiljan problem. Ovakva praksa onemogućava ravnopravno informisanje nevećinskih zajednica i predstavlja direktno kršenje Zakona o upotrebi jezika[44].

Ovaj zakon jasno propisuje da su albanski i srpski ravnopravni zvanični jezici na Kosovu, te da se sa višegodišnjom praksom ignorisanja ovog problema i ćutanjem na kontinuirano kršenje jezičkih prava, građanima srpske nacionalnosti i drugih nevećinskih zajednica koje se oslanjaju na informacije dostupne na srpskom jeziku uskraćuju Ustavom i zakonima garantovana prava na jednak pristup informacijama od javnog značaja.

Zato je važno da se umesto prakse korišćenja usluga nekvalifikovanih prevodilaca ili Google prevoda, ista zameni kvalifikovanim prevodiocima koji će osigurati kvalitetan i nedvosmislen prevod sadržaja na srpskom jeziku. Uspostavljanjem funkcionalnog sistema prevoda, obezbediće se nesmetan pristup informacijama od javnog značaja, i još važnije, insititucije će u praksi dokazati svoju posvećenost punom poštovanju ne samo jezičkih, već i osnovnih ljudskih prava – pravo nevećinskih zajednica garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima[45].

Dok nevladine organizacije, sa ograničenim resursima, redovno obezbeđuju trojezičnu prezentaciju svojih aktivnosti, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja koje je raspolagalo budžetom od 35,968,168[46] evra za 2022. godinu, zasigurno je imalo dovoljno sredstava kako bi obezbedilo adekvatan prevod na srpski.

Stoga pozivamo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja da u najkraćem roku započne proces usaglašavanja jezičkih verzija objavljenih informacija na njihovoj veb stranici i društvenim mrežama i omoguće jednak pristup informacijama na oba zvanična jezika.

I ovog puta pozivamo Kancelariju premijera da izbegne političku retoriku bez stvarnih rezultata, napuste princip deklarativnog zalaganja za poštovanje prava nevećinskih zajednica, te da naloži institucijama da usklade jezičke norme na svim zakonski propisanim nivoima.

Istovremeno, apelujemo i na Kancelariju poverenika za jezike da otpočne primenu zakonskih propisa u okviru svojih nadležnosti. To uključuje izgradnju institucionalnog okruženja koje poštuje ustavne i zakonske obaveze, kao i zaštitu, promociju, očuvanje i sprovođenje jezičkih prava svih građana Kosova.

Još jednom ohrabrujemo sve građane da se aktivno uključe u ovaj proces i prijave sve uočene jezičke nepravilnosti nadležnim institucijama, poput Kancelarije poverenika za jezike (zkgj.kpj@gmail.com) i kancelarije Ombudsmana (info.oik@oik-rks.org). Takođe, još jednom pozivamo građane da, ukoliko naiđu na određene jezičke anomalije, kontaktiraju NGO Aktiv (office@ngoaktiv.org), i time nam se priključe u apelu nadležnim institucijama na poštovanje zakonski propisanih normi.

[1] https://kryeministri.rks-gov.net/wp-content/uploads/2022/05/ZAKON_BR._02_L-37_O_UPOTREBI_JEZIKA1346.pdf

[2] https://enlargement.ec.europa.eu/document/download/c790738e-4cf6-4a43-a8a9-43c1b6f01e10_en?filename=Kosovo%20Report%202024.pdf

[3] https://mbpzhr.rks-gov.net/home-page-sr/

[4] https://mbpzhr.rks-gov.net/wp-content/uploads/2024/12/Bujqesia_e_Kosoves_ne_Numra_2023.pdf

[5] https://mbpzhr.rks-gov.net/wp-content/uploads/2024/12/.pdf

[6] https://mbpzhr.rks-gov.net/konkurse/#top

[7] https://mbpzhr.rks-gov.net/konkursi/#top

[8] https://mbpzhr.rks-gov.net/istorija-i-mandat/

[9] https://mbpzhr.rks-gov.net/historiku-dhe-mandati/

[10] https://mbpzhr.rks-gov.net/stalni-sekretar/

[11] https://mbpzhr.rks-gov.net/sekretari-i-pergjithshem/

[12] https://mbpzhr.rks-gov.net/jedinica-za-ljudska-prava/