Izveštaj o stanju ljudskih prava na severu Kosova
Izveštajni period: februar 2024
U poslednjih nekoliko meseci došlo je do porasta nasilja i međuetničkih tenzija na severu Kosova, uz novi talas govora mržnje u tradicionalnim i društvenim medijima, kao i navodna kršenja ljudskih prava od strane kosovske policije pod izgovor za borbu protiv kriminala i sprovođenje vladavine prava, što dovodi do previše slučajeva u kojima stanovnici postaju kolateralna šteta pomenutih događaja.
Dokumentovati događaje koji mogu poslužiti kao pokazatelji trenutne društveno-političke, bezbednosne situacije i situacije sa ljudskim pravima na severu Kosova
Metodologija
NVO Aktiv je prikupljala informacije o mogućim slučajevima govora mržnje i kršenja ljudskih prava praćenjem medijskih izveštaja na srpskom i albanskom jeziku, kao i direktnim intervjuima sa meštanima četiri severne opštine koji su prijavili kršenje ljudskih prava. Izveštaj se oslanja na univerzalno prihvaćenu terminologiju i definicije ljudskih prava, kako su upisane u Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (UDHR) i druge relevantne konvencije i dokumente UN, Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i važeće zakonodavstvo Kosova u vezi sa ljudskim pravima i zaštitom od diskriminacije, uključujući govor mržnje.
Opšti izveštaj o stanju ljudskih prava u februaru 2024.
NVO AKTIV je tokom izveštajnog perioda zabeležila porast slučajeva i porast težine slučajeva u kojima su na meti bili obični građani, manjinski političari i LGBTKI+ osobe.
Početkom godine došlo je do porasta kršenja ljudskih prava i govora mržnje, izazvanog postupcima predstavnika vlasti iz Prištine na severu, koji su određene stvari smatrali neprikladnim i otklanjali ih. To je dovelo do pojacanog korišćenja govora mržnje na internetu i Srba i Albanaca. Pored toga, vandalizovane su kuće povratnika u severnom delu Mitrovice, što je dodatno podstaklo tenzije na onlajn platformama. Mitrovicom su kružili pamfleti „Narodne odbrane“, grupe za odbranu građana, ulivajući strah od ponovnog nasilja nalik prošlim incidentima u Banjskoj. Na meti napada bile su i nevladine organizacije i njihovi predstavnici.
Ovog meseca smo bili svedoci uznemirujućeg povećanja ciljanja nevladinih organizacija, posebno onih koje rade sa Srbima, iako se ne ograničavaju isključivo na njih.
Duda Balje predsednik Komisije za ljudska prava
Otkako je preuzela predsedničku funkciju, ona je uporno pokazivala agresiju prema LGBTQI+ pravima, pribegavajući oštrom i klevetničkom izražavanju. Ovo je dostiglo kulminaciju prošlog meseca kada su nevladine organizacije tražile njenu ostavku. U njenoj navodnoj odbrani ljudskih prava, njeni sopstveni stavovi za koje se činilo da nisu u skladu sa standardima ljudskih prava, prevagnuli su nad interesima LGBTQI+ zajednice. Ovo postavlja pitanje da li se ljudska prava selektivno daju samo onima koji su privilegovani?
Praćenje i posledice Centra za mir i toleranciju (CPT).
Policija je 31. januara izvršila raciju u kancelarijama CPT-a u Prištini, prvobitno navodeći da je to špijunska baza sa operativcima. Međutim, narativ je istog dana brzo prešao na tvrdnju da se kancelarije koriste kao neovlašćena služba za pružanje zdravstvene pomoći. CPT je žestoko opovrgao ove tvrdnje, tvrdeći da im je jedina verodostojnost to što lekari iz lokalnih srpskih opština posećuju ovaj objekat da provere krvni pritisak i nivo šećera kod Srba i drugih manjinskih zajednica koje žive u Prištini, kao i obližnjih policajaca. CPT potvrđuje svoju 20-godišnju operativnu istoriju na Kosovu, sa osnivanjem nevladine organizacije koju podržavaju UNMIK, Lekari bez granica i KFOR. Ove ordinacije ne pružaju medicinske usluge, ali omogućavaju posete lekara iz Gračanice radi pregleda i upućivanja pacijenata na dalje lečenje. Oni tvrde da grad ima vlasništvo nad prostorom, uprkos prethodnim pokušajima kosovskog Ministarstva unutrašnjih poslova da ga zauzme, namenjen za korišćenje manjinskim zajednicama. Naročito, nemarne izjave ministra unutrašnjih poslova Dželala Svećlje ugrožavaju osoblje CPT-a, njihove porodice i posetioce, nepotrebno izazivajući strah i potkopavajući jedan od retkih sigurnih prostora za diskusiju. Postavljanje ovog prostora pored policijske stanice naglašava nesigurni položaj manjinskih zajednica u Prištini. Zapaljiva retorika ministra Svecle i neosnovane optužbe protiv nevladinih organizacija dodatno ugrožavaju radnike i narušavaju poverenje u institucije, pogoršavajući neprijateljstvo prema manjinskim zajednicama na Kosovu. CPT tvrdi. Zapaljiva retorika sa pozicija moći je sve češća, što dovodi do smanjenog osećaja sigurnosti za sve, što na kraju nikome ne pomaže.
Besnik Bislimi i OCD
Nedavno su se u Brisel sastali članovi Radne grupe Nacionalnog konventa EU za Poglavlje 35 i delegacija Srba sa Kosova i Miroslava Lajčaka. Svrha ovog sastanka je bila da se pozabave pitanjima koja se tiču položaja Srba na Kosovu. Međutim, ovaj skup je izazvao reakciju Besnika Bislimija, koji je kritikovao Lajčaka zbog navodne nepravičnosti u procesima predvođenim EU i optužio predstavnike nevladinih organizacija prisutne na sastanku da aktivno rade protiv integracije Srba u institucije. To je dovelo do talasa mržnje na društvenim mrežama prema Srbima i ovim konkretnim nevladinim organizacijama.
Situacija je dodatno eskalirala kada je Arber Vokrri, zamenik ministra za lokalnu administraciju, prisustvovao sastanku sa predstavnicima EU i pomenutim predstavnicima NVO u Briselu. Arber Vokri je ovo snimio sa svog laptopa i optužio ih da su pojedinci koji žive u Beogradu i dolaze na Kosovo samo da bi izvršavali naloge predsednika Srbije Vučića. Obe izjave potpredsednika Vlade i zamenika ministra naišle su na kritike, posebno Viole Von Cramon, Kvinte i Miroslava Lajčaka. Međutim, šteta je već učinjena, što se vidi iz komentara na postove predstavnika Samoopredeljenja, koji su bili ispunjeni mržnjom i podrškom za ove akcije.
Ovi komentari izazvali su uznemirenost i strah kod mnogih, posebno onih koji rade u ovim nevladinim organizacijama koje su posvećene promovisanju integracije i pozitivne građanske energije. Ova situacija stvara atmosferu straha i umanjuje entuzijazam za nastavak rada ili života na Kosovu, ne samo za ovu specifičnu grupu, već i za druge koji ubrzano gube poverenje u institucije, posebno Srbe. Ovaj zabrinjavajući obrazac neprijateljstva prema EU i nevladinim organizacijama izaziva zabrinutost zbog potencijalnih kršenja ljudskih prava u budućnosti.
Problemi I pitanja koja su nastala nakon Odluke CBK-a u vezi sa valutom
Centralna banka Kosova (CBK) je 1. februara objavila evro kao jedinu legalnu valutu na Kosovu, što se poklopilo sa zatvaranjem NLB Komercijalne banke, jedine institucije ovlašćene da rukuje srpskim dinarom koji se transportuje preko kompanije Henderson sa sedištem u Velikoj Britaniji. Ovakvi događaji izazvali su paniku među meštanima koji se oslanjaju na penzije, socijalnu podršku, školarinu za studente i mnoge druge prihode iz Srbije. Pristup sredstvima postao je problematičan jer su tradicionalni kanali, kao što su poštanske čekove koje nije bilo moguce unovčiti jer nedostaju dinari, dok su se Dina kartice Poštanske Stiedionice pokazale beskorisnim van Srbije. Oni sa računima NLB Komercijalne banke koji poseduju VISA/Mastercard debitne kartice mogli bi da koriste bankomate NLB banke koji rade u kosovskom sistemu, ali ovi računi su retki.
Stvari su dodatno zakomplikovale to što su akcije vlasti izazvale žurbe u bankama i početne nestašice sredstava, što je pogoršalo zaustavljanje konvoja dinara na ABL-u. Prisustvo Poštanske Štedionice na Kosovu je ograničeno i postoji samo u Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku I neznacajno ne pomaže ljudima koji žive južno od Ibra. Ograničenja povlačenja, oko 100 evra ili 10.000 dinara dnevno, dodatno je frustrirajuće. Početkom februara kružile su priče o povlačenju evra iz banaka koje posluju u dinarima, mada nepotvrđene.
Usred toga, politička nestabilnost podstaknuta poluistinama političkih lidera povećala je uznemirenost stanovništva. Slučajevi obmanjujućih izjava su evidentni kada politički lideri tvrde minimalne promene u određenim odlukama i traže široko prihvatanje, kao što je slučaj sa usvajanjem evra. Oni takođe sugerišu da Srbi mogu slobodno da koriste banke u okviru kosovskog sistema ili da otvaraju račune, uprkos tome što je stvarnost često drugačija. Na primer, da bi otvorili bankovni račun, pojedincima je obično potreban ugovor sa firmom registrovanom na Kosovu, što predstavlja izazov za penzionere koji nemaju takve ugovorne opcije. I ne primaju svoje penzije sa Kosova.
Pojavila su se pitanja u vezi sa zakonitošću odluke, s obzirom na nedostatak zakonodavnog autoriteta CBK-a. Poverenje u institucije je naglo opalo, pogađajući i srpsku i druge nevećinske zajednice, kao i neke Albance. Odluka je neproporcionalno uticala na marginalizovane grupe, pretežno manjine koje se oslanjaju na dinare, što je pogoršalo njihovu finansijsku napetost. Izazovi pristupačnosti, posebno za one koji nisu mogli da priušte putovanje u Rašku, pogoršali su njihovu nevolju, ometajući njihovu sposobnost da ostvaruju osnovna ljudska prava.
