U okviru Beogradske bezbednosne konferencije u Sava Centru u Beogradu, na panelu NVO Aktiv održanom 20. novembra, ocenjeno je da dijalog između Beograda i Prištine ulazi u ključnu fazu, suočen sa ozbiljnim izazovima i nesuglasicama, naročito kada je u pitanju pozicija kosovskih Srba i implementacija postignutih sporazuma.
Na panelu „Razotkrivanje prepreka i propuštenih prilika: Kuda dalje u dijalogu Beograda i Prištine“, razmatrane su prepreke i propuštene prilike u ovom procesu, sa osvrtom na bezbednosne izazove i mogućnosti za unapređenje pregovaračkog procesa.
Na panelu su govorili nekadašnji glavni pregovarač Srbije i poslanik SSP u Narodnoj Skupštini Borko Stefanović, pisac i aktivista Veton Suroi i novinari Jeta Džara i Isak Vorgučić, dok je panel moderirao profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Filip Ejdus.
Kako je istaknuto potezi kosovskih i srpskih vlasti kao i geostrateška kretanja predstavljaju ozbiljne prepreke na putu ka napretku u dijalogu, stoga su potrebna konkretna rešenja kako bi se omogućila stvarna normalizacija odnosa.
Pisac i aktivista ljudskih prava Veton Suroi istakao je da je proces dijaloga između Kosova i Srbije uvek bio obeležen „konstruktivnom dvosmislenošću” koja nije omogućila konkretne rezultate. Prema Suroiju, za rešavanje pitanja Kosova potrebno je razmišljati „izvan okvira“ i uspostaviti „zajedničko bezbednosno okruženje“.
„Dijalog je prošao kroz tri faze: praktična pitanja, teritorijalne razmene i sada Briselski i Ohridski sporazum. Za Kosovo, oni predstavljaju de facto priznanje, za Srbiju selektivno sprovođenje, a za EU, pravnu obavezu u okviru Poglavlja 35, za Srbiju, i proces Stabilizacije i pridruživanja, za Kosovo. Kako se globalna geopolitika menja, vreme je da se razmisli o narednim koracima ka napretku”, istakao je on.
Novinarka iz Prištine Jeta Džara ukazuje na ozbiljne prepreke u implementaciji sporazuma, dok posebno, kako ističe, Kosovo plaća zbog nesprovođenja obaveze o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom, zbog čega je suočeno sa sankcijama.
„Kosovska vlada nije voljna da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom, ali i prethodne vlade od 2013. godine takođe su bile nevoljne, jer javnost na Kosovu smatra da prvo treba sprovesti druge prioritete iz dijaloga. Strah je da bi se na taj način formirala nova Republika Srpska,” istakla je Džara.
Govoreći o osećanjima i očekivanjima Srba sa Kosova, direktor Radio-televizije KIM, Isak Vorgučić, istakao je da su oni, s jedne strane, povezani sa Srbijom, ali s druge strane postoji percepcija među albanskom većinom na Kosovu da Srbi ne žele da se prilagode „novoj realnosti“.
„Mislim da su se Srbi na Kosovu prilagodili novim okolnostima. Mnogi od njih imaju dvojno državljanstvo. Ipak, emotivne veze sa Srbijom ostaju snažne. Dijalog i sporazumi, poput ZSO, moraju obezbediti pružanje osnovnih usluga i podržati integraciju”, rekao je Vorgučić dodajući da se nada će dogovor između Beograda i Prištine dopustiti da se usluge koje su ranije pružale srpske institucije na Kosovu mogu nastaviti.
Nekadašnji pregovarač u dijalogu Beograda i Prištine i zamenik predsednika opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), Borko Stefanović, ocenio je da se „Srbi na Kosovu tretiraju kao neprijatelji države“, dok se u Beogradu tretiraju kao „glasačka mašinerija.“
„Kurti nije voljan da formira Zajednicu, isto kao što Aleksandar Vučić ne želi da Srbija zaista postane članica EU. Dakle, imamo dvojicu autokrata. Vučić i Kurti pomažu jedan drugom, a Srbi na Kosovu plaćaju visoku cenu zbog toga,“ izjavio je Stefanović. On je dodao da to izgleda kao „nastavak borbe između dva nacionalna projekta, bez prostora za ljudska prava i vladavinu prava”.
„Da bi se ostvario napredak, nužno je omogućiti svim građanima, uključujući Srbe na Kosovu, da učestvuju u institucionalnim procesima i da koriste svoja prava, naročito kroz učešće u izborima”, rekao je Stefanović.
Učesnici panela su poručili da svi faktori ukazuju da se dijalog mora intenzivirati i da su potrebne konkretne promene u pristupu, kako bi se omogućio pravi napredak za sve građane, bez obzira na njihovu entičku pripadnost.
Panel je održan u okviru Beogradske bezbednosne konferencije, uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED).
