Sistematsko (ne)poštovanje Zakona o upotrebi jezika: Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture

04/06/2025
07:41
Vreme čitanja: 7 min

Kršenje Zakona o upotrebi jezika u gotovo svakoj prilici, najkraći je, ali ujedno i najprecizniji zaključak nakon analize zvaničnog sajta i društvenih mreža Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture. Odsustvo srpskog jezika nije uslovljeno samo tehničkim propustima ili sporadičnim prevodima – ono je sistematsko i sveobuhvatno. Ključni dokumenti koji se tiču zapošljavanja, tendera, zakonodavstva i unutrašnje organizacije dostupni su isključivo na albanskom jeziku, dok su u srpskoj verziji sajta kategorije često prazne ili nepotpune. Ista praksa prenosi se i na video sadržaje, koji se bez izuzetka plasiraju samo na albanskom jeziku. Tako se korisnicima koji se oslanjaju na srpski jezik ne ostavlja ni minimum mogućnosti za ravnopravan pristup informacijama.

Na problem sistematskog kršenja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu ukazuje se godinama, ali on i dalje opstaje uprkos pravnom[1] okviru koji garantuje ravnopravnu upotrebu srpskog i albanskog jezika. S tim u vezi, nevećinske zajednice, u ovom slučaju one koje se sporazumevaju srpskim jezikom, ostaju uskraćene za ključne informacije. Štaviše, ovo je konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije za Kosovo[2] za 2023. godinu, gde se u više tačaka ukazuje na ovaj problem.

Stoga, NVO Aktiv, Radio Kim, Nova društvena inicijativa (NSI), Radio Goraždevac i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), nastavljaju kampanju javnog zagovaranja sa ciljem da se institucije podstaknu na rešavanje ovog višegodišnjeg problema. Ove nedelje u fokusu je Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, a analiza njihovog sajta i društvenih mreža pokazuje da se srpski jezik koristi tek sporadično i simbolično.

Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, kao jedno od ključnih tela izvršne vlasti, ima posebnu odgovornost da obezbedi jednak pristup informacijama za sve građane, bez obzira na jezičku pripadnost. Poštovanje Zakona o upotrebi jezika u ovom slučaju nije samo formalnost, već konkretna potvrda institucionalne jednakosti i inkluzivnosti. Kada jedan deo populacije ne može da pristupi osnovnim informacijama o konkursima, tenderima, zakonodavstvu ili aktivnostima ministarstva, javlja se osećaj isključenosti i marginalizacije. Time se ne narušava samo Zakon o upotrebi jezika, već se krše i osnovni principi transparentnosti i jednakosti koji bi trebalo da budu temelj svakog društva koji teži ka demokratiji.

Šta smo otkrili na sajtu Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture?

Zvaničan naziv: Već na samom početku verzije sajta na srpskom jeziku ovog ministarstva primećuje se da zvaničan naziv institucije nije u celosti preveden. Umesto punog naziva „Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture“, priložen je skraćeni oblik „Ministarstvo infrastrukture“.

Ministar: U srpskoj verziji sajta[3], u delu u kojem su priložene informacije o ministru, izostavljene su informacije o istom, uključujući i fotografiju, dok su u albanskoj[4] verziji svi detalji uredno dostupni.

Zamenici ministra[5]: Identičnu situaciju uočili smo i u ovom segmentu. Naime, osim kategorije koja je naslovljena na srpskom, ne postoji nikakav propratni sadržaj. U albanskoj[6] verziji sajta sve informacije uredno su priložene.

Kabinet ministra: Uočena je još jedna neusaglašenost između srpske[7] i albanske[8] verzije sadržaja. Dok albanska verzija sadrži detaljne informacije o službenicima, u srpskoj verziji, osim naslova, ti podaci izostaju. Sličan slučaj je i sa kategorijom „generalni sekretar“[9], koja, pored toga što nema dodatni opis, sadrži gramatičku netačnost u samom naslovu.

Ogranogram: Prazna kategorija (osim naslova) uočena je i u ovom segmentu. Naime, dok je u albanskoj[10] verziji sajta priložena detaljna šema, u srpskoj[11], osim naslova, ne postoji nikakva informacija o strukturi ovog ministarstva.

Vesti[12]: I u ovoj kategoriji primećena je jezička nedoslednost, u srpskoj verziji sajta izostaju linkovi koji se odnose na aktivnosti ministarstva, a sam naziv kategorije naslovljen je na albanskom jeziku. Nasuprot tome, u albanskoj verziji svi podaci su jasno prikazani.

Foto galerija[13]: Kršenje Zakona o upotrebi jezika uočeno je i u ovom segmentu, budući da su informacije, ali i propratni tekstovi priloženih fotografija u srpskoj verzija sajta naslovljeni na albanskom jeziku.

Video galerija[14]: Još drastičnija situacija je uočena u ovoj kategoriji. Naime, u srpskom delu sajta priložen je samo jedan video i to na albanskom jeziku. Nasuprot tome, u albanskoj verziji sajta priloženo je više desetina video materijala koji se tiču opštih informacija, informativnih kampanja i ostalih informacija o aktivnostima predmetnog ministarstva.

Departmani[15]: Ovaj segment ilustruje najozbiljniji stepen neusklađenosti, odnosno direktno kršenje Zakona o upotrebi jezika. U srpskoj verziji sajta svi nazivi kategorija naslovljeni su na albanskom jeziku, a sadržaji tih kategorija, koji se odnose na putnu infrastrukturu, drumski saobraćaj, administraciju itd, u potpunosti su izostavljeni, a stranice su prazne. Takođe, dok je na albanskom jeziku dostupno 11 kategorija, u srpskoj verziji ih je svega osam. Ujedno, korisnici koji pristupaju sajtu na srpskom jeziku nemaju na raspolaganju informacije o radu pojedinačnih odeljenja Ministarstva, koje su u albanskoj verziji sajta jasno predstavljene i dostupne.

Konkurs[16]: Drastičan disbalans u dostupnosti informacija između dve jezičke verzije vidiljiv je i u ovoj kategoriji. Dok je na albanskom jeziku dostupno[17] više od stotinu dokumenata koji se odnose na zapošljavanje, u srpskoj verziji sajta korisnicima su ponuđena svega četiri dokumenta. Ovakva disproporcija praktično onemogućava pripadnicima zajednice koja se oslanja na srpski jezik da ravnopravno pristupi informacijama o konkursnim procedurama i otvorenim radnim mestima pri Ministarstvu.

Zakonodavstvo[18]: Ovaj segment takođe gotovo u potpunosti ilustruje jednosmernu informisanost. Dok korisnici albanske verzije sajta imaju pristup širokom spektru pravnih i administrativnih dokumenata kroz 13 jasno označenih kategorija, korisnicima koji se oslanjaju na srpsku verziju ostaje da se kreću kroz osam, od kojih su mnoge neprevedene i bez ikakvog sadržaja. Štaviše, odsustvo osnovnih informacija, poput zakona, podzakonskih akata, licenci, strategija, pravilnika, aplikacija, kao i informacija o međugradskom i međunarodnom prevozu na srpskom jeziku, ostavlja utisak da je ovaj deo sajta pre nužno, ali provizorno postavljen, nego što je funkcionalno osmišljen.

Tenderi[19]: Ova kategorija predstavlja još jedan primer potpune informacione praznine u srpskoj verziji sajta. Osim prevedenog naslova, ceo segment je bez ikakvog sadržaja, odnosno nijedan dokument, obaveštenje ili podatak o raspisanim tenderima nije dostupan na srpskom jeziku. Nasuprot tome, u albanskoj verziji[20] sajta nalazi se više od deset relevantnih dokumenata, što jasno ukazuje na nejednak pristup informacijama i ozbiljno odstupanje od zakonskih obaveza u vezi sa dvojezičnom komunikacijom javnih institucija.

Informacije[21]: Disproporcija u količini informacija i dokumenata koji se tiču raznih obaveštenja, od javnih pitanja, preko obaveštenja o određenim ugovorima, do asfaltiranja puteva pristutna je i u ovoj kategoriji. Naime, dok je u albanskoj verziji sajta priloženo preko 100 dokumenata, na srpskom jeziku je dostupno svega 15.

Društvene mreže

Fejsbuk[22]: Praksa Ministarstva na društvenoj mreži Fejsbuk odražava isti obrazac jednostrane komunikacije, srpski jezik je potpuno izostavljen. Sam naziv stranice, kao i gotovo sve objave koje se tiču aktivnosti, sastanaka, saopštenja i drugih informacija, bilo da su u tekstualnoj ili video formi, dostupni su isključivo na albanskom jeziku.

Youtube[23]: I na ovoj platformi primećeno je potpuno odsustvo sadržaja na srpskom jeziku. Sav dostupni materijal objavljen je isključivo na albanskom, bez ikakvog pokušaja jezičke sinhronizacije. Srpski jezik u ovom digitalnom prostoru ostaje u potpunosti nevidljiv.

Zašto je ovo važno?

Kao što smo u više navrata ukazali u prethodnim analizama, i ovaj nastavak naše kampanje potvrđuje da je sistematsko zanemarivanje srpskog jezika u kosovskim institucijama ozbiljan problem. Ovakva praksa onemogućava ravnopravno informisanje nevećinskih zajednica i predstavlja direktno kršenje Zakona o upotrebi jezika.

Ovaj zakon jasno propisuje da su albanski i srpski ravnopravni zvanični jezici na Kosovu, te da se sa višegodišnjom praksom ignorisanja ovog problema i ćutanjem na kontinuirano kršenje jezičkih prava, građanima srpske nacionalnosti i drugih nevećinskih zajednica koje se oslanjaju na informacije dostupne na srpskom jeziku uskraćuju Ustavom i zakonima garantovana prava na jednak pristup informacijama od javnog značaja.

U svetlu analiza koje smo u prethodnom periodu priložili, nameće se niz legitimnih pitanja. Pre svega, šta, zapravo, plaćaju poreski obveznici Kosova, među kojima se nalaze i pripadnici nevećinskih zajednica, uključujući i srpsku? Kako je moguće da se iz javnih sredstava, u koje ravnopravno ulažu čak i oni kojima sadržaj nije dostupan, finansira sistem koji ih informativno diskriminiše? Ćutanje Kancelarije poverenika za jezike dodatno produbljuje zabrinutost, a izostanak reakcije od strane političkih i institucionalnih predstavnika zajednica koje se oslanjaju na srpski jezik otvara pitanje odgovornosti i istinskog predstavljanja interesa građana koje zastupaju.

Takođe, imamo i pitanje za mnogobrojne predstavnike međunarodne zajednice, šta se konkretno podržava i finansira na Kosovu kada su ovakvi i slični oblici sistemskog nepoštovanja zakona očigledni, ali ostaju prećutani, bez konkretne reakcije? Na kraju, sasvim je logično upitati i čemu služi zvanična, trojezična internet prezentacija Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, kada je sadržaj na jednom od službenih jezika gotovo u potpunosti nedostupan, površan ili simboličan, te odaje utisak nepoštovanja, a neretko i otvorene institucionalne arogancije.

Ćutanje nad ovakvim primerima prestaje da bude tehnički problem i postaje poruka da ravnopravan pristup informacijama nije prioritet, već puka formalnost. Zato je važno da se umesto prakse korišćenja usluga nekvalifikovanih prevodilaca ili Google prevoda, ista zameni kvalifikovanim prevodiocima koji će osigurati kvalitetan i nedvosmislen prevod sadržaja na srpskom jeziku. Uspostavljanjem funkcionalnog sistema prevoda, obezbediće se nesmetan pristup informacijama od javnog značaja, i još važnije, insititucije će u praksi dokazati svoju posvećenost punom poštovanju ne samo jezičkih, već i osnovnih ljudskih prava, pravo nevećinskih zajednica garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima[24].

Dok nevladine organizacije, sa ograničenim resursima, redovno obezbeđuju trojezičnu[25] prezentaciju svojih aktivnosti, Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture koje raspolaže budžetom[26] od 260 miliona evra za 2025. godinu, zasigurno je imalo dovoljno sredstava kako bi se obezbedio adekvatan prevod na srpski. Stoga pozivamo Ministarstvo da u najkraćem roku započne proces usaglašavanja jezičkih verzija objavljenih informacija na njihovoj veb stranici i društvenim mrežama i omoguće jednak pristup ključnim informacijama na oba zvanična jezika.

I ovog puta pozivamo Kancelariju premijera da izbegne političku retoriku bez stvarnih rezultata, napuste princip deklarativnog zalaganja za poštovanje prava nevećinskih zajednica, te da naloži institucijama da usklade jezičke norme na svim zakonski propisanim nivoima.

Istovremeno, još jednom apelujemo na Kancelariju poverenika za jezike da otpočne primenu zakonskih propisa u okviru svojih nadležnosti. To uključuje izgradnju institucionalnog okruženja koje poštuje ustavne i zakonske obaveze, kao i zaštitu, promociju, očuvanje i sprovođenje jezičkih prava svih građana Kosova.

Još jednom ohrabrujemo sve građane da se aktivno uključe u ovaj proces i prijave sve uočene jezičke nepravilnosti nadležnim institucijama, poput Kancelarije poverenika za jezike (zkgj.kpj@gmail.com) i kancelarije Ombudsmana (info.oik@oik-rks.org). Takođe, i ovog puta pozivamo građane da, ukoliko naiđu na određene jezičke anomalije, kontaktiraju NVO Aktiv (office@ngoaktiv.org), i time nam se priključe u apelu nadležnim institucijama na poštovanje zakonski propisanih normi.

[1] https://kryeministri.rks-gov.net/wp-content/uploads/2022/05/ZAKON_BR._02_L-37_O_UPOTREBI_JEZIKA1346.pdf

[2] https://enlargement.ec.europa.eu/document/download/c790738e-4cf6-4a43-a8a9-43c1b6f01e10_en?filename=Kosovo%20Report%202024.pdf

[3] https://www.mit-ks.net/sr/ministar

[4] https://www.mit-ks.net/sq/ministri

[5] https://www.mit-ks.net/sr/zamenici-ministara

[6] https://www.mit-ks.net/sq/zevendesministrat

[7] https://www.mit-ks.net/sr/kabinet-ministara

[8] https://www.mit-ks.net/sq/kabineti-i-ministrit

[9] https://www.mit-ks.net/sr/generlani-sekretar

[10] https://www.mit-ks.net/sq/organogrami

[11] https://www.mit-ks.net/sr/organogram

[12] https://www.mit-ks.net/sr/aktivitetet-e-zevendesministrave