Sistematsko (ne)poštovanje Zakona o upotrebi jezika: Ministarstvo ekonomije

21/05/2025
10:07
Vreme čitanja: 7 min

Neusklađenost sadržaja između albanske i srpske verzije sajta, loš prevod, kao i nedostatak ključnih dokumenata na srpskom jeziku — uključujući administrativna uputstva, zakonske akte i aplikacije za zapošljavanje, zaključak je nakon analize zvaničnog sajta i društvenih mreža Ministarstva ekonomije. Problem neusklađenog sadržaja nije ograničen samo na pisanu formu, već su i video materijali dominantno na albanskom jeziku, dok su informacije na srpskom svedene na minimum.

Na problem sistematskog kršenja Zakona o upotrebi jezika na Kosovu ukazuje se godinama, ali on i dalje opstaje uprkos pravnom[1] okviru koji garantuje ravnopravnu upotrebu srpskog i albanskog jezika. S tim u vezi, nevećinske zajednice, u ovom slučaju one koje se sporazumevaju srpskim jezikom, ostaju uskraćene za ključne informacije. Štaviše, ovo je konstatovano i u Izveštaju[2] Evropske komisije za Kosovo za 2023. godinu, gde se u više tačaka ukazuje na ovaj problem.

Stoga, NGO Aktiv, Radio Kim, Nova društvena inicijativa (NSI), Radio Goraždevac i Centar za zastupanje demokratske kulture (ACDC), nastavljaju kampanju javnog zagovaranja sa ciljem da se institucije podstaknu na rešavanje ovog višegodišnjeg problema. Ove nedelje u fokusu je Ministarstvo ekonomije, a nakon uvida u njihov zvanični sajt i društvene mreže, konstatovali smo da se primenjuje gotovo identična praksa – prisustvo srpskog jezika je minimalno, iako je on, pored albanskog, zvaničan jezik na Kosovu.

Poštovanje upotrebe srpskog jezika u Ministarstvu ekonomije prevazilazi puku administrativnu obavezu. Ono predstavlja temeljno pitanje koje direktno utiče na ustavnost, funkcionalnost sistema i socio-ekonomsku koheziju društva. Neadekvatna primena dvojezičnosti generiše sistemske barijere koje podrivaju principe jednakosti, transparentnosti i pravne sigurnosti za sve građane, a naročito za pripadnike zajednice koji se sporazumevaju srpskim jezikom. Nepoštovanje zakonskih i ustavnih odredbi o jeziku u ovom ministarstvu stvara direktan disbalans u pristupu vitalnim informacijama i resursima. Primera radi, pristup informacijama o ekonomskim prilikama i podršci postaje selektivan.

Odsustvo sveobuhvatnih informacija na srpskom jeziku o konkursima za subvencije, programima podrške malim i srednjim preduzećima, podsticajima, ili specifičnim regulativama o investicijama, efektivno isključuje značajan deo populacije iz aktivnog učešća u ekonomskom životu. Takođe, problem se manifestuje i u transparentnosti procesa zapošljavanja. Neadekvatna dvojezičnost u objavljivanju konkursa za radna mesta, opisa poslova i aplikacionih formulara na zvaničnim kanalima diskriminiše pripadnike zajednice koji se sporazumevaju srpskim jezikom u pristupu javnim poslovima. Ovo ne samo da narušava princip ravnopravnosti, već i uskraćuje instituciji mogućnost da privuče najkvalitetnije kadrove iz svih zajednica.

Šta smo otkrili na sajtu Ministarstva ekonomije?

Zamenici ministra[3]: Na srpskoj verziji sajta, u delu koji se odnosi na zamenike ministara, izostavljene su informacije o jednom zameniku koje su dostupne na albanskoj verziji sajta.

Organogram[4]: Organogram je dostupan isključivo u albanskoj verziji sajta, dok u srpskoj u potpunosti izostaje.

Neusklađen sadržaj: U kategoriji[5] „Inter Ministarskoj Komisiji za JP“ sadržaj na srpskoj verziji sajta nije usklađen sa albanskom verzijom, odnosno na albanskoj je priloženo znatno više informacija.

Loš prevod: Kategorija[6] pod nazivom“Medjuministarski komisiji za Privatizaciju – JP“ ne samo da je loše prevedena na srpski jezik, već u srpskoj verziji sajta ne sadrži nikakve informacije, dok su u albanskoj verziji svi podaci uredno prikazani.

Centralna javna preduzeća[7]: U ovoj kategoriji jasno je uočljivo kršenje Zakona o upotrebi jezika, budući da srpska verzija sajta, za razliku od albanske koja sadrži obimne informacije, ne sadrži nikakav sadržaj osim samog naslova.

„Javna Preduzeca i Regionalnog Navodnjavanje[8]„: Ova kategorija ne samo da je izuzetno loše prevedena na srpski jezik, već u srpskoj verziji sajta ne sadrži nikakve informacije osim naslova. Suprotno tome, na albanskoj verziji sajta detaljno su predstavljeni svi podaci o regionalnim vodovodima.

Geološka služba Kosova[9]: Još jedan primer neusklađenosti – u srpskoj verziji sajta izostavljen je deo sa odlukama koji je uredno prikazan na albanskoj verziji.

Inspektorat za energetiku[10]: Identična situacija prisutna je i ovde, s obzirom da nije sadržajno usklađena između jezičkih verzija sajta, jer albanska verzija pruža znatno više informacija u poređenju sa srpskom, u kojoj su podaci ograničeni.

Projekat „OIE“[11]: Ovaj projekat predstavlja još jedan primer neusklađenosti između srpske i albanske verzije sajta — dok albanska verzija nudi detaljne informacije o svim segmentima projekta, u srpskoj verziji mnogi linkovi, iako naslovljeni na srpskom jeziku, nisu funkcionalni i ne mogu se otvoriti.

Strateški dokumenti[12]: Kategorija „Strateški dokumenti“ predstavlja jedan od najočiglednijih primera kršenja Zakona o upotrebi jezika i neusklađenosti sadržaja između srpske i albanske verzije sajta. Na srpskoj verziji dostupno je svega 13 dokumenata, dok je na albanskoj objavljeno ukupno 29. Posebno je primetno da je poslednji godišnji bilans Ministarstva na srpskom jeziku dostupan za 2016. godinu.

Aplikacija za zaposlenje: Ovaj dokument, iako naslovljen na srpskom jeziku, zapravo nije dostupan na sajtu, te je nemoguće pribaviti potrebne informacije za sve koji žele da konkurišu za zaposlenje, a koji se služe srpskim jezikom.

Projekti[13]: Još jedan primer neusklađenosti između srpske i albanske verzije sajta odnosi se na dokumente vezane za projekte, studije, potencijale i promotivne kampanje. Naime, veliki broj ovih dokumenata dostupan je isključivo na albanskom jeziku, dok su u srpskoj verziji, osim naslova, mnogi od njih nedostupni.

Publikacije[14]: Za razliku od albanske verzije sajta, na srpskom jeziku nedostaje dokument koji se odnosi na akcioni plan za obnovljive izvore energije.

Projekat za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije[15]: Ovaj projekat takođe predstavlja jedan od najdrastičnijih primera kršenja Zakona o upotrebi jezika. Naime, dokumenti vezani za nacrte, upravljanje projektima, odluke i informacije o javnim raspravama potpuno izostaju u srpskoj verziji sajta, dok su u albanskoj svi ti dokumenti uredno dostupni. Pored toga, albanski deo sajta sadrži i osnovne informacije o projektu, uključujući partnere, razvojne ciljeve, preporuke i samu implementaciju, što u srpskom delu nije slučaj.

Projekti od Interesa u okviru Energetske Zajednice[16]: Ova kategorija pokazuje identičan obrazac kršenja Zakona o upotrebi jezika kao i prethodno pomenuta kategorija. U srpskoj verziji sajta, podkategorije sadrže samo naslove i dva linka, pri čemu je jedan od njih neispravan[17]. Nasuprot tome, u albanskoj verziji sajta svi dokumenti i podkategorije su uredno dostupni i funkcionalni.

Podzakonski akti[18]: Analizom ove kategorije uočili smo neusklađenost između srpske i albanske verzije sajta. Dok su na albanskom jeziku priložena dva dokumenta, u srpskoj verziji dostupan je samo jedan, pri čemu nedostaje dokument naslovljen „Etički kodeks upravljanja za javna preduzeća“.

Administrativna uputstva[19]: Još jedan drastičan primer neusklađenosti dokumenata na oba službena jezika. Naime, u srpskom delu sajta, od više desetina priloženih naslova dokumenata, samo su dva u funkciji, dok je u albanskoj verziji gotovo svaki dokument dostupan.

Regulativa[20]: U srpskoj verziji sajta od četiri priložena dokumenta, dva nisu dostupna, dok je u albanskoj verziji objavljeno sedam dokumenata, kojima je moguće bez problema pristupiti.

Rudnici[21]: Dokumenti koji se odnose na zakon o rudnicima, administrativna uputstva, regulativu i odluke gotovo da ne postoje u srpskoj verziji, dok su u albanskoj svi priloženi dokumenti uredno dostupni i funkcionalni.

Zakonodavstvo – IKT[22]: Identična praksa primenjena je i u ovoj kategoriji. Uočena je velika disproporcija u priloženim dokumentima na srpskom i albanskom jeziku.

Video galerija[23]: Ova kategorija takođe pokazuje značajnu nesrazmeru u dostupnosti sadržaja između jezičkih verzija sajta. Na albanskom jeziku priloženo je više desetina video materijala, dok je u srpskoj verziji dostupno svega sedam. Štaviše, tri od tih sedam videa su naslovljena na albanskom jeziku.

Društvene mreže

Fejsbuk[24]: Kada je reč o prisustvu Ministarstva ekonomije na društvenoj mreži Fejsbuk, uočeno je da se Zakon o upotrebi jezika poštuje samo delimično. Naziv stranice je isključivo na albanskom jeziku, a analizom objava i aktivnosti primećeno je da praksa dvojezičnog informisanja nije dosledno sprovedena. Situacija je posebno problematična kada je u pitanju video sadržaj — gotovo sav video materijal objavljen je isključivo na albanskom jeziku, kako u naslovima tako i u sadržaju. Izuzetak predstavljaju video zapisi koji se odnose na sever Kosova, koji su kroz titl dostupni na srpskom jeziku.

X (Bivši Tviter): Kada je reč o aktivnosti ovog ministarstva na društvenoj mreži X[25], situacija je znatno lošija u poređenju sa Fejsbukom. Gotovo sve objave, uključujući i pun naziv ministarstva, dostupne su isključivo na albanskom i jeziku koji nije službeni na Kosovu — engleskom. Srpski jezik potpuno izostaje, bez ijedne objave ili naznake sadržaja na istom.

Youtube[26]: Kada je u pitanju zvaničan YouTube kanal Ministarstva ekonmije, uočava se gotovo potpuno odsustvo sadržaja na srpskom jeziku, što predstavlja još jedan ozbiljan primer kršenja Zakona o upotrebi jezika. Gotovo sav priloženi video materijal objavljen je isključivo na albanskom jeziku — kako u samom govornom sadržaju, tako i u opisima ispod videa. Dodatno, ni jedan od videa ne sadrži prevod niti titlove na srpskom jeziku.

Zašto je ovo važno?

Iako smo u prethodne dve analize zabeležili primere dobre prakse u primeni Zakona o upotrebi jezika, ovaj monitoring ukazuje da takvi slučajevi ostaju izuzetak, a ne pravilo. Naprotiv, preovlađujuća praksa pokazuje sistematsko zanemarivanje obaveze ravnopravne upotrebe srpskog jezika u radu kosovskih institucija. Ova analiza to dodatno potvrđuje, ističući da se srpski jezik i dalje tretira kao sekundaran ili čak nepostojeći u mnogim segmentima javne komunikacije, čime se direktno ugrožavaju jezička prava građana Kosova koji se služe srpskim jezikom. Ovakva praksa onemogućava ravnopravno informisanje nevećinskih zajednica i predstavlja direktno kršenje Zakona o upotrebi jezika.

Ovaj zakon jasno propisuje da su albanski i srpski ravnopravni zvanični jezici na Kosovu, te da se sa višegodišnjom praksom ignorisanja ovog problema i ćutanjem na kontinuirano kršenje jezičkih prava, građanima srpske nacionalnosti i drugih nevećinskih zajednica koje se oslanjaju na informacije dostupne na srpskom jeziku uskraćuju Ustavom i zakonima garantovana prava na jednak pristup informacijama od javnog značaja.

Zato je važno da se umesto prakse korišćenja usluga nekvalifikovanih prevodilaca ili Google prevoda, ista zameni kvalifikovanim prevodiocima koji će osigurati kvalitetan i nedvosmislen prevod sadržaja na srpskom jeziku. Uspostavljanjem funkcionalnog sistema prevoda, obezbediće se nesmetan pristup informacijama od javnog značaja, i još važnije, insititucije će u praksi dokazati svoju posvećenost punom poštovanju ne samo jezičkih, već i osnovnih ljudskih prava – pravo nevećinskih zajednica garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima[27].

Dok nevladine organizacije, sa ograničenim resursima, redovno obezbeđuju trojezičnu prezentaciju svojih aktivnosti, kosovske institucije, uključujući i Ministarstvo ekonomije sa svojim višestruko većim budžetima i resursima zasigurno su imali dovoljno sredstava kako bi obezbedili adekvatan prevod na srpski.

Stoga pozivamo Ministarstvo ekonomije da u najkraćem roku započne proces usaglašavanja jezičkih verzija objavljenih informacija na njihovoj veb stranici i društvenim mrežama i omoguće jednak pristup informacijama na oba zvanična jezika.

I ovog puta pozivamo Kancelariju premijera da izbegne političku retoriku bez stvarnih rezultata, napuste princip deklarativnog zalaganja za poštovanje prava nevećinskih zajednica, te da naloži institucijama da usklade jezičke norme na svim zakonski propisanim nivoima.

Istovremeno, apelujemo i na Kancelariju poverenika za jezike da otpočne primenu zakonskih propisa u okviru svojih nadležnosti. To uključuje izgradnju institucionalnog okruženja koje poštuje ustavne i zakonske obaveze, kao i zaštitu, promociju, očuvanje i sprovođenje jezičkih prava svih građana Kosova.

Još jednom ohrabrujemo sve građane da se aktivno uključe u ovaj proces i prijave sve uočene jezičke nepravilnosti nadležnim institucijama, poput Kancelarije poverenika za jezike (zkgj.kpj@gmail.com) i kancelarije Ombudsmana (info.oik@oik-rks.org). Takođe, još jednom pozivamo građane da, ukoliko naiđu na određene jezičke anomalije, kontaktiraju NGO Aktiv (office@ngoaktiv.org), i time nam se priključe u apelu nadležnim institucijama na poštovanje zakonski propisanih normi.

[1] https://kryeministri.rks-gov.net/wp-content/uploads/2022/05/ZAKON_BR._02_L-37_O_UPOTREBI_JEZIKA1346.pdf

[2] https://enlargement.ec.europa.eu/document/download/c790738e-4cf6-4a43-a8a9-43c1b6f01e10_en?filename=Kosovo%20Report%202024.pdf

[3] https://me.rks-gov.net/sr/zamenici-ministara/

[4] https://me.rks-gov.net/organogrami/

[5] https://me.rks-gov.net/njpmnp/sr/inter-ministarskoj-komisiji-za-jp/

[6] https://me.rks-gov.net/njpmnp/sr/medjuministarski-komisiji-za-privatizaciju-jp/

[7] https://me.rks-gov.net/njpmnp/sr/centralna-javna-preduzeca/

[8] https://me.rks-gov.net/njpmnp/sr/javna-preduzeca-i-regionalnog-navodnjavanje/

[9] https://me.rks-gov.net/sr/geoloska-sluzba-kosova/

[10] https://me.rks-gov.net/sr/inspektorat-za-energetiku/

[11] https://me.rks-gov.net/sr/strategija/

[12] https://me.rks-gov.net/bre/