4. jun. 2019. | 1:03 | Other Documents


Odgovori lokalnih Srba na dileme u svakodnevnom životu



Odgovori lokalnih Srba na dileme u svakodnevnom životu*

Frančesko Trupia i Stefani Švandner-Sivers

 

Kosovski Srbi, kao najveća prepoznata etnička manjina na Kosovu, ne žive samo na severu, već i u nekoliko lokalnih gradova i sela širom Kosova. Kao prostor sa monoetničkom homogenom strukturom, sever Kosova, sa karakterističnim okruženjem i identitetom Srba koji orbitira oko urbane Mitrovice, bio je pod uticajem, tek nedavno odbačenih, diskusija na geopolitičkom nivou o tzv. razmeni teritorija. U tom smislu, mi smo posebno zainteresovani za poglede kosovskih Srba koji žive južno od reke Ibar. O načinu života ove zajednice se retko čuje zbog uticaja šire nacionalističke i političke retorike, kao i fokusa međunarodne zajednice na sekuritizaciju severa Kosova, uprkos činjenici da njihovo svakodnevno snalaženje i borbe mogu otkriti neočekivane građanske potencijale.

Kao deo istraživačkog projekta ,,Stvaranje znanja o Kosovu v. 2.0ˮ, koji je podržan od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo, kreirali smo mali istraživački projekat čiji je cilj bio da potkopa bilo koje etnifikovane pretpostavke o kategorijama sukobljenih identiteta. Fokusirali smo se na svakodnevnicu, na iskustva i stavove lokalnih građana koji žive u jednom od homogenijih sela naseljenim Srbima na centralnozapadnom Kosovu. Tokom leta 2018. godine, Trupia je sproveo intervjue u ’Selu’ [1], u pokušaju da prevaziđe dominirajući posleratni diskurs o etničkim odnosima na relaciji većina-manjina. Cilj ovog projekta je bio da otrkije, iz perspektive Srba, šta čini ’dobru ličnost’ u svetlu svakodnevnog života na Kosovu, čime se fokus prenosi na lokalne vrednosti i njihove potencijale u procesu premošćavanja društvenih podela. Mi smatramo da je takav pristup u identifikovanju lokalnih percepcija onoga što označavamo kao ’dobra ličnost’ i sličnih praksi, može da ponudi inovativnu metodu za razotkrivanje lokalnih, građanskih kapaciteta koji su skriveni iza niza jakih dinamičnih snaga i sveprisutnih političkih stavova koji dominiraju javnim prostorom.

U procesu otkrivanja načina na koji Srbi percipitaju svoj identitet i pitanje državljanstva, kao i odnose i jazove između ova dva, pre svega se pojavila posebna dilema koja se pokazala kao najrelevantnijom među ispitanicima. Ispitanici ovog Sela istakli su problem dva, međusobno sukobljena, režima državljanstva koji im se nameće: sa jedne strane je to kosovsko državljanstvo, koje se posmatra kroz prizmu albanske hegemonije i, sa druge, model državljanstva koji je propagiran od strane Beograda i koji se sprovodi kroz srpske institucije zdravstva, penzionog fonda i obrazovanja. Zbog specifične situacije u kojoj se Selo nalazi, a koje funkcioniše u okruženju koje iziskuje međuetničku saradnju, mnogi ispitanici su iznedrili strategije i ideje o saradnji i inkluziji kao odgovoru na svakodnevne izazove, nasuprot praksi odbijanja učešća u kosovskom pravnom i institucionalnom okviru. Na primer, nije više retkost da se zamenjuju zastareli lični srpski dokumenti (kao što su pasoši, lične karte i vozačke dozvole), sa onima koje izdaju kosovske institucije. Trupia je dokumentovao konsturktivne lokalne stavove, koji ne samo da su otkrili različite forme individualnih strategija usmerenih protiv preovlađujućih političkih diskursa i posledično etnički stereotipiziranih pretpostavki, već i osposobili lokalno stanovništvo da se suprotstavi nacionalističkoj retorici obeju strana.

Drugo, svakodnevni diskurzivni faktori konstruisanja nacionalnih identiteta, uključujući i teritorijalna potraživanja, izgleda da se u Selu manifestuju u značajno manjoj meri, nego u srpskim naseljima na severu Kosova, koji svoju budućnost vide uz Beograd. Iako je Trupia utvrdio da su svakodnevnica života Srba u vidu društveno-kulturnog nasleđa i tradicije opstali, oni se ne mogu smatrati nacionalističkim. Ispitanici iz Sela pokazali su otpornost na bilo koju nacionalizaciju ili politizaciju njihovog kulturnog nasleđa koje je prethodno bila pod pritiskom interetničke segragacije. Na primer, jedan od ispitanika je govorio o odbijanju učešća na godišnjoj proslavi Vidovdana u Selu, nakon što je ovaj praznik bio zloupotrebljen od strane Srba koji nisu žitelji Sela, nakon što su prikazivali zastave koje su prizivale teritorijalna potraživanja (proširenja). Po istom principu, Trupia je imao susret sa ispitanicima koji su tokom intervjua javno kritikovali pripadnike njihove šire zajednice zbog učešća u aktivnostima koje bi potencijalno mogle da izazovu međuetničku mržnju na lokalnom nivou ili da pojačaju izolaciju i segregaciju lokalnih Srba. Na primer, mladi stanovnik Sela je istakao svoje nezadovoljstvo činjenicom da su širom Sela nacrtani grafiti po zidovima, a koji su posvećeni Vojislavu Šešelju, beogradskom desničakrskom političaru. Još jedna osoba je spomenula situaciju u kojoj je zaustavio nekoliko mladih Srba iz drugog naseljenog mesta, koji su pokušali da zapale kosovsku zastavu pri pokušaju da naprave selfi i snime tu aktivnost (uz pretpostavku da će taj sadržati publikovati na društvenim mrežama). Sve u svemu, činilo se da je većina Srba iz Sela svesna svoje situacije i šireg geopolitičkog prostora u kome obitavaju. Dok se jezička barijera vidno povećala među mlađom generacijom, ispitanici su izrazili svoj stav po pitanju načina na koji vide život u Selu, ali i na celom Kosovu, baziranom na poštovanju ’drugog’. Oni su otvoreni što se tiče komunikacije sa Albancima, a uvek su ih dočekivali prilikom njihove posete Selu. Vođeni pragmatičnim težnjama u izgradnji svoje budućnosti na Kosovu, oni su uspeli da se usprotive radikalnim faktorima koji se uvoze ’sa strane’.

Međutim, nije sve tako harmonično. Trupia je takođe naišao na lokalne Srbe za koje se činilo da suptilno obnavljaju etnički bazirana kulturna potraživanja tokom njihovog političkog angažovanja. Buduća istraživanja van ove studije slučaja bi trebalo da preciznije razlikuju kada upoređuju zajednice kosovskih Srba u različitim kontekstima širom Kosova, načine na koji se članovi ove zajednice percipiraju i bave međuetničkim odnosima, te idejama o promeni granica, koji zavise od specifične geografske blizine ili povezanosti sa srpskim institucionalnim okvirom i centralnom Srbijom. Naime, iako se radi samo o jednoj studiji slučaja, jasno je da su odgovori ispitanika u uskoj sprezi sa njihovom društveno-ekonomskom situacijom, pojedinim političkim međuzavisnostima i mestu boravka. Oni koji su finansirani od strane Beograda, tj. Srbi koji rade u paralelnim obrazovnim institucijama ili oni koji ne žive svakodnevno u Selu, prikazali su znatno veći stepen privrženosti etno-nacionalnim idejama u odnosu na one koji svoj svakodnevni život baziraju na lokalnoj poljoprivredi i trgovini, te tako zavise od saradnje koja prevazilazi društvene podele. Takođe su primećeni dvoznačni odgovori i stavovi, koji se ponekad menjaju u zavisnosti od svakodnevnih situacija i konteksta.

Sve u svemu, došlo se do zaključka da su srpski etno-nacionalistički stavovi, iako još uvek prisutni u periodu nakon završetka rata na Kosovu 1999, imaju mnogo manju prisutnost među lokalnim intervjuisanim Srbima, nego što se to često pretpostavlja. Izgleda da niko od njih ne predstavlja ono kome se beogradska vlast pod vođstvom Vučića nedavno obratila: navodno monolitna manjina čiji glas je potpuno u saglasnosti sa hegemonskim narativom. Čini se da je svakodnevno autentično neupadljivo iskustvo suživota opisano u ovoj analizi generelno ignorisano i da ono postoji izvan hegemonističke etno-nacionalističke retorike kao deo procesa normalizacije između Kosova i Srbije.

 

[1] Sva imena osoba i naseljenih lica su anonimna, a u skladu sa etičkim pravilima istraživanja Sofijskog Univerziteta i opštim procenama rizika.

 

*Ova analiza je deo šire studije podržane od strane Kosovske fondacije za otvoreno društvo u kontekstu projekta ’Stvaranje znanja o Kosovu v. 2.0’. Rezultati istraživanja će uskoro biti publikovani. Zahvalni smo konstruktivnim povratnim informacijama dobijenim od Alberta Hete iz Stacion-a, Centra za savremenu umetnost u Prištini. Sva odgovornost u vezi sa sadržajem i mogućim greškama je isključivo na autoru.