Gotovo 60 godina pregovora između različitih lokalnih uprava na teritoriji bivše Jugoslavije o teritorijalnim uticajima i infrastrukturi su relevantno iskustvo za tehnički dijalog između Prištine i Beograda. Najznačajnija poruka iz tog dugog perioda je da su (retke) odlučne spoljne intervencije u fizičku infrastrukturu imale snažan uticaj na uspostavljanje trajnih sporazuma i iskorenjivanje siromaštva, dok su dugi politički pregovori imali tendenciju da zanemare probleme siromaštva. Kada se uspostavi nova stvarnost, ljudi se prilagode, dok život lokalnog stanovništva, uz veće ili manje nesuglasice, postaje bolji a političke odluke lakše. Rešenje Tršćanske krize iz 1950ih pokazalo je taj efekat.

Početak rada Koalicije za pomirenje, čija je članica i NVO Aktiv, medijski je propraćena od strane RTK2.

Tehnički dijalog između Kosova i Srbije je započet 2011. godine i doveo je do 33 postignuta sporazuma. Sporazumi su uticali na različite oblasti života ljudi, uključujući slobodu kretanja, matične knjige, katastarsku dokumentaciju, carine, lokalnu samoupravu na severu, priznavanje diploma, regionalnu saradnju, energetiku, telekomunikacije, pravosuđe, itd. Poboljšanje života građana i međusobne saradnje je bio jedan od ključnih prioriteta dijaloga.

Разум и језик су најзначајније предности људског рода. Језик је најсавршеније средство комуницирања и споразумевања. Од међукултурне комуникације, пре свега, зависи формална и практична могућност људи да изразе своја мишљења, осећања, жеље, погледе и тежње. Без језика духовни живот и процес мишљења били би незамисливи. Превасходно језик, потом и писмо, настајали су и непрекидно развијали културну комуникацију. У процесу свакодневне  глобализације, језик је промотер интеркултурног, међукултурног и транскултурног напретка човечанства свугде где се формално и практично поштује слобода говора и писма. Границе диверзитета између народа и земаља се приближавају или бришу. Слобода кретања прати потребу слободе говара и писма. Због тога је учење нематерњег или страног језика неопходно, јер језик утиче и на развој и размену мишљења и искустава. Преноси старе и ствара нове идеје, погледе на свет.

Косово је са успоставом новог система власти у постконфликтном периоду усвојио институционалне механизме интеграције за мањинско становништво. Ахтисаријевим планом наглашен је грађански принцип без истицања доминантности једне етничке групе. Симболично је нови друштвени поредак представљен као скуп различитих етничких заједница које негују своје посебности. У средишту настојања да се сачува идентитет одређене етничке скупине је институционална заштита језика којим њени чланови говоре. Стога је ово право загарантовано Уставом Косова и посебним Законом о праву на употребу језика (2006). Косово је дефинисано као политички систем у коме су албански и српски језик равноправни као службени језици (члан 1). Такође, на нивоу општина загарантовано је право мањинским заједницама које су у укупној популацији заступљени са најмање 5%, да њихов језик има статус службеног, уз изузетак за турски језик у Призрену који има статус званичног језика без обзира на бројност турске популације (члан 2). За језик заједница које су представљене више од 3% становништва општине, гарантује се службена употреба и равноправност са званичним језицима (члан 2).

Poverenje u dijalog otpočet Briselskim sporazumom 2013, pod okriljem EU, se izgubilo kako zbog unutrašnje političkih ograničenja i potreba dve strane, tako inertnosti i dezangažovanju svetskih metropola. Krah multilateralizma i prateća nemoć diplomatije su samo ojačali amplitudu nesporazuma i pretnju novim  zamrznutim konfliktom u Evropi.

Sastanak nevladinih organizacija sa severa sa Specijalizovanim vecem Kosova. Vest pronadjite ovde