Nekada je građanima Kosova odlazak u Srbiju bio veoma težak. To je danas dosta lakše i zaista je zadovoljstvo putovati u Srbiju privatnim autom.

Sporazum o slobodi kretanja potpisan je u julu 2011. godine između Beograda i Prištine, u okviru tehničkog dijaloga posredovanog od strane Evropske Unije, čiji je cilj bio da reši probleme slobode kretanja, te, u stvari, predstavlja odgovor na pitanje na koji način građani mogu da se kreću unutar Kosova, odnosno pitanje prelaska sa Kosova u Srbiju i obrnuto. Sporazum utvrđuje niz propisa o ličnim dokumentima (poput ličnih karti), vozačkih dozvola, kao i registracionim tablicama za motorna vozila i njihovo osiguranje.

Romska zajednica je jedna od zajednica na Kosovu koja se suočava sa najviše poteškoća. Između ostalog, jedan od problema sa kojim se suočavaju jeste nedostatak matičnih dokumenata. Pojedini Romi, iz različitih razloga, nisu mogli da dobiju kosovska dokumenta. Odsustvo dokumentacije je uticalo na dalju marginalizaciju pripadnika ove zajednice.

Sporazum o međusobnom priznavanju sertifikata za drumski prevoz opasnih materija (u daljem tekstu: ADR sertifikata), koji su u Briselu 25. aprila 2016. godine potpisali Kosovo i Srbija uz posredovanje EU, je doprineo slobodnom protoku opasnih materija i omogućio ekonomsku saradnju kosovskih preduzeća koja posluju u ovom sektoru, a u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.

"Poštovani, stari pozivni broj +377 više nije u funkciji. Molimo Vas da koristite novi pozivni broj +383". 

U okviru tehničkog dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije, Kosovo i Srbija su u decembru 2011. godine postigli Sporazum o integrisanom upravljanju granicama, koji je poznat pod engleskim akronimom IBM. Sporazum uređuje prekograničnu saradnju, uključujući zajedničke tačke prelaza, redovnu komunikaciju policijskih vlasti, carina i drugih agencija.

Односи међу заједницама на Косову нажалост, и двадесет година после оружаног сукоба нису на задовољавајућем нивоу. Заговорници националистичких идеја често наглашавају културне, верске и језичке разлике, инсистирајући да су оне узроци нетрпељивости. Уместо да се све те различитости истичу као богатство које ће да подстиче међусобно разумевање, у косовском друштву су оне често узрок неразумевања. И поред сталног наглашавања да пратимо модерне европске трендове, ми на Косову још увек „робујемо“ предрасудама и стереотипима.