8. februar. 2021. | 12:32


Problemi sa kojima se suočavaju nevećinske zajednice dodatno otežani u vreme pandemije



Pandemijska kriza nije toliko kreirala nove izazove u odnosima između nevećinskih zajednica i centralnih institucija na Kosovu koliko je iznela na videlo i produbila već postojeće probleme. Ovo je glavni zaključak Zoom konferencije “Nevećinske zajednice na Kosovu u toku pandemijske krize” koju je NVO AKTIV organizovao 4. februara.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Konferencija je održana sa ciljem da sagleda poziciju srpske ali i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu u toku pandemijske krize 2020 godine. Okupila je 40 predstavnika centralnih institucija, međunarodnih organizacija, ambasada, medija i civilnog društva. Kao baza za diskusiju poslužila su istraživanja Naučene lekcije: tretman kosovskih nevećinskih zajednica tokom pandemije COVID-19 i Godišnji izveštaj o stanju jezičkih prava na Kosovu: jezička prava u vreme pandemije, koja je objavio NVO AKTIV.

Konferenciju je otvorila gđa Dženi Stenberij-Sorvold, šefica misije ambasade Kraljevine Norveške u Prištini a g. Miodrag Milićević, izvršni direktor NVO AKTIV, obratio se učesnicima u uvodnom delu. G. Kaleb Vau, šef kancelarije za javne politike u NVO AKTIV i g. Ognjen Gogić, menadžer projekta „Kreiranje dvojezičnog Kosova“ predstavili su istraživanja. Konferenciju je moderirala gđa Katarina Lazić iz press službe NVO AKTIV.

Na početku konferencije, g. Miodrag Milićević obratio se učesnicima i naglasio da je pandemija još više ogolila već postojeće slabosti centralnih institucija, što imalo za posledicu nejednaki tretman zajednica na Kosovu. Naglasio je da se NVO AKTIV u nekoliko navrata prošle godine obraćao institucijama ukazujući im na nedosledno primenjivanje zakona, naročito Zakona o upotrebi jezika.

Rezultate istraživanja Naučene lekcije predstavio je zatim g. Kaleb Vau. On je posebno naglasio da je loša komunikacija kosovskih centralnih institucija sa nevećinskim zajednicama zapravo predstavljala i propust da se obezbedi jednak pristup informacijama što je dovelo do širenja glasina i dezinformacija. On je objasnio da je propust institucija da obezbede srpski prevod zvaničnih instrukcija, uredbi, i drugih komunikacijskih formi i obaveštenja za javnost imao poražavajući efekat po javno zdravlje a ujedno je i ograničavao pristup kosovskih Srba u procesu apliciranja za dodelu ekonomske pomoći.

U svojoj prezentaciji, g. Vau takođe je istakao pogoršanje bezbedonosne situacije u mnogim srpskim sredinama na Kosovu uz povećan broj i intenzitet potencijalno etnički motivisanih i nasilničkih incidenata. Osećaj da su kriminal i delikvencija u porastu, međutim, široko je rasprostranjen već godinama. Takvo osećanje prati i osećaj bespomoćnosti i slabog poverenja u institucije jer su istrage spore a princip nekažnjavanja počinioca ovakvih incidenata česta pojava.

On je takođe podvukao i činjenicu da je naglo zatvaranje administrativnih prelaza na početku pandemije značajno uticalo na prekidanje veza između kosovskih Srba i Srbije, i na ovaj način, blokiralo i njihov pristup zdravstvenom uslugama.

O nemarnosti centralnih institucija u korišćenju srpskog jezika u toku pandemije i glavnim rezultatima Godišnjeg izveštaja govorio je g. Ognjen Gogić. On je istakao da odsustvo informacija na srpskom jeziku pripadnicima srpske i drugih nevećinskih zajednica na Kosovu ograničava pristup uslugama i ugrožava ostvarivanje drugih prava. Najpre, nedostatak prevoda povećavao je rizik po javno zdravlje jer stanovnici Kosova koji govore srpski jezik nisu bili u mogućnosti da se na adekvatan način informišu o opštoj epidemiološkoj situaciji. Zatim, odsustvo prevoda mera koje su su podrazumevale ograničenje kretanja dovodilo je građane u rizik da budu kažnjeni zbog nepridržavanja propisa. Na kraju, nedostatak adekvatnog prevoda na srpski jezik otežavao je građanima pristup merama ekonomske pomoći za prevazilaženje materijalnih posledica epidemije.

Kao primere za svoje tvrdnje, g. Gogić naveo je kanale za komunikaciju sa građanima kojima su se služili Ministarstvo zdravlja i Nacionalni institut za javno zdravlje. Ministarstvo zdravlja nije ažuriralo srpsku verziju svog veb-sajta mesecima a stranica COVID-19 koju je pokrenulo ovo ministarstvo gotovo uopšte nije bila dostupna na srpskom jeziku. Nacionalni institut za javno zdravlje nije uopšte imao srpsku verziju svog veb-sajta.

G. Gogić je posebno istakao tešku situaciju u kojoj su se našli srpski novinari na Kosovu. Gotovo sva saopštenja za medije gorepomenutih institucija bila su isključivo na albanskom i bez prevoda na srpski jezik. Kako bi blagovremeno informisali svoje čitaoce o aktuelnoj situaciji, mediji na srpskom jeziku su bili primorani da investiraju sopstvene resurse kako bi nadoknadili propuste institucija u obezbeđivanju zvaničnih prevoda.

U svetlu ovih rezultata, g. Gogić je zaključio da je pandemija takođe pokazala da nažalost ne postoji efikasan mehanizam koji bi obezbedio implementaciju Zakona o upotrebi jezika.

Konferencija je organizovana u okviru projekta “Kreiranje dvojezičnog Kosova” koji sprovodi NGO AKTIV uz pomoć  ambasade Kraljevine Norveške u Prištini.