13. jul. 2017. | 06:31 | NGO AKTIV


Panel diskusija o zaštiti prava nevećinskih zajednica



U četvrtak, 13.07.2017 u Centru građanske energije organizovana je panel diskusija na kojoj je predstavljen dokument “Institucionalni mehanizmi zaštite prava nevećinskih zajednica na Kosovu sa posebnim fokusom na srpsku zajednicu”. Na panel diskusiji govorili su:

  • Caleb Waugh, koautor istraživanja
  • Adrian Zeqiri, izvršni director nevladine organizacije Evropski centar za pitanja manjina
  • Aleksandra Dimitrijević, pravna savetnica u instituciji Ombudsmana

Dokument o mehanizmima zaštite prava nevećinskih zajednica dostupan je na srpskom, albanskom i engleskom jeziku.

Poštovanje zakona o upotrebi jezika, pravo na državljanstvo, imovinu i obrazovanje su neki on ključnih problema sa kojima se suočavaju pripadnici nevećinskih zajednica na Kosovu. Iako su zakoni napredni njihova implementacija izostaje, zaključeno je na konferenciji koja je organizovana juče u prostorijama Centra građanske energije u Severnoj Mitrovici.

Tom prilikom je predstavljena studija „Institucionalni mehanizmi zaštite prava nevećinskih

zajednica na Kosovu sa posebnim fokusom na srpsku zajednicu“ čiji je izdavač nevladina organizacija AKTIV.

„Ta implementacija je jako slaba i to svuda na Kosovu. Veoma je teško, bilo koji član, bilo koje manjinske zajednice na Kosovu da ostvari svoja prava, pogotovo u javnom sektoru. Kada kažem u javnom sektoru mislim sud ili bilo koja javna institucija. Postoji ta ogromna rupa između zakona, to što piše na papiru i kako se to implementira u praksi. Civilni sektor u srpskoj zajednici na Kosovu bi trebalo mnogo više da se aktivira. Postoji taj nedostatak političke i društvene volje od strane političke elite iz Prištine da se sve to implementira kako treba“, rekao je za RTV Mir Caleb Waugh koji je koautor istraživanja.

Nevladine organizacije treba da preuzmu proaktivniju ulogu u nadgledanju primene zakona koji se tiču prava nevećinskih zajednica i da povećaju saradnju sa drugim organizacijama i državnim institucijama koje se bave istim problemom, jedna je od preporuka istraživanja koje je objavio AKTIV.

U studiji je preporučeno i opreznije praćenje primene zakona od strane međunarodnih organizacija, kao i da Evropska unija uključi navode i preporuke srpskog civilnog društva u svoje izveštaje a posebno u Izveštaju o napretku Kosova.

„U toku godine primimo trinaest odsto žalbi od strane manjinskih zajednica - od 150 do 200 ali to ne pokazuje da nema problema na terenu i da se prava poštuju već da ljudi nisu dovoljno informisani čemu služi institucija ombudsmana i na koji način može da im pomogne“, kaže Aleksandra Dimitrijević iz kancelarije Ombudsmana.

Ona je istakla da je pitanje imovine jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju nevećinske zajednice na Kosovu, te da je reč o mukotrpnom procesu od koga građani često odustanu i prodaju svoju imovinu. Prema njenom mišljenju tužilaštvo, sud i policija ne rade u skladu sa zakonom što dovodi do toga da slučajevi dokazivanja vlasništva imovine traju i po deset-petnaest godina.

’’Policija ima ovlašćenja da počinioca krivičnog dela sprovede u pritvor, podnese krivičnu prijavu i prosledi tužiocu na dalje postupanje. Međutim, kada vi dobijete svoju imovinu nazad, sutra se isto lice useli u nju i policija od vlasnika uzurpirane imovine traži da opet ide u sud i potvrđuje svoje pravo vlasništva nad imovinom’’, istakla je Dimitrijević tokom svog izlaganja na konferenciji.

Izvršni direkror Evropskog centra za pitanja manjina Adrian Zećiri je istakao da bi jedan od mehanizama zaštite prava nevećinskih zajednica na Kosovu trebalo da budu i i lokalne samouprave.

„Opštine bi mogle svoje nadležnosti da sprovode umrežavanjem, kako bi srpska zajednica mogla jednostavnije da ostvaruje svoja prava, što i jeste jedan od ciljeva formiranja Asocijacije/Zajednice srpskih opština“, rekao je Zećiri.

Ova panel diskusija se organizuje u okviru projekta Stvaranje održivog okvira za građansko učešće i demokratsko donošenje odluka u institucijama lokalnog i centralnog nivoa na Kosovu.

Ovaj grant se finansira iz programa Unapređenje demokratskog društva (DSP) koji je podržan od strane Švajcarske kancelarije za saradnju na Kosovu (SCO-K) i Ministarstva spoljnih poslova Danske(DANIDA), a koji sprovodi Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF).