10. oktobar. 2018. | 12:50


O razgraničenju i budućnosti Kosova- razgovor sa Stefanom Surlićem



O budućnosti Kosova, idejama razgraničenja, razmene, odnosno podele teritorije Kosova, ali i drugim gorućim pitanjima razgovarali smo, u okviru debate Mitrovačkog društvenog kluba, sa Stefanom Surlićem, asistentom na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i izuzetnim poznavaocem ovdašnjh prilika.

Govoreći o predlozima dvaju lidera, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, o ,,podeli“ i  ,,korekciji granica“,  Surlić ideju razgraničenja objašnjava u tri pretpostavke.

,,Jedna je želja međunarodne zajednice da dođe što pre do nekog sporazuma, odnosno do tog finalnog sporazuma o normalizaciji odnosa i njih pre svega interesuje da se ta tema konačno završi i da se omogući u potpunosti realizacija kosovske nezavisnosti. Druga pretpostavka jeste da postoji toliko visok stepen etničke distance između Srba i Albanaca da se gotovo ne može zamisliti da u kratkom vremenskom periodu dođe do neke vrste integracije ili pomirenja kroz suočavanje sa prošlošću i ideje, tj. predloga za budućim suživotom između dva naroda. I treća pretpostavka je u stvari ključno opredeljenje za razraničenje koje dolazi od političara, lidera koji žele da to rešenje predstave kao apsolutnu političku pobedu... Prema tome mi sa idejom razgraničenja možda gubimo deo teritorije, možda imamo razmenu, ali dobijemo ono što je nama ključno, a to je da Kosovo izađe iz okvira nedovršenog projekta.“

Na pitanje zašto Zajednica srpskih opština još uvek nije formirana i zašto se sve manje govori o ovom predlogu, Stefan smatra da krivicu snose tri strane, dve pregovaračke i ona koja se predstavlja kao medijator, a to je, po njegovim rečima, Brisel. Kaže da je najveći paradoks kosovskog društva to što odbija da se pitanje ZSO reši, jer time ponavlja retoriku srspkih lidera prema Albancima iz devedesetih godina koju ujedno i najoštrije osuđuje. Srpsku stranu kritikuje što je ušla u nastavak pregovora, a da prethodni sporazumi nisu ispoštovani.

Ocenjujući briselski proces u celosti, naglašava da je naveći problem nedovoljna transparentnost.

,,Mi kroz ceo briselski dijalog, uključujući i taj finalni sporazum, nikada do kraja nismo znali šta to znači. Često se to stavlja u kontekst nekih taktika: da je to albanska ili srpska strategija... Međutim, to je sporazum koji treba građani da primene. A kako da primene nešto sa čim nisu upoznati?“, pita se Surlić.

Suštinski problem razgraničenja Stefan vidi u odvajanju srpskih sredina južno od Ibra koje su već desetkovane od urbanog jezgra kakav je Mitrovica, ostavljajući ih bez univerzitetskog centra, bez kliničkog centra.

,,Ako pitate sada ljude koji žive na severu, nemam istraživanje, ali u nekom kvalitativnom okviru mogu da pretpostavim da bi se ogromna većina izjasnila da sebe ne vide da žive u ovavom političkom sistemu zvanom Kosovo i da žele da žive u Srbiji. Možda, ukoliko bi im se ponudila opcija neke posebne zaštite i ovih prava koja su imali do sada da sebe vide kao stub srpskog elementa na Kosovu, ali šta je garant opstanka Srba, ukoliko je Priština do sada imala određeno ponašanje prema njima uprkos potpisivanju različitih sporazuma?“, ističe on i dodaje:

,,Mislim da se ova šansa neće propustiti i da su oni odlučni da dođe do nekog rešenja, sporazuma koji će potpisati u toku naredne godine bez obzira što upućuju poruke koje nas obeshrabruju. Ako stvarno ne dođe do tog sporazuma i sve ostane jedna tvrda linija neprihvatanja i nepribližavanja stavova, onda će doći do zamrznutog konflikta, koji opet ima funkciju razgranićenja“, zaključuje Surlić.

Mitrovački društveni klub sprovodi NVO ,,Aktiv“ uz finansijsku podršku Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF).