24. februar. 2020. | 10:17


Познавањем више језика до лакше комуникацијe



Пише: Ален Мета, Пројектни официр Д4Д

Човечанство је још од праисторије имало потребу да пређе са невербалне на вербалну комуникацију, олакшавајући и проширујући размену информација. Премда без стандардизоване писане комуникације, вербална комуникација је у великој мери ипак олакшала комуникацију међу људима уопште гледано.

Према статистичким подацима, у свету се данас говори преко 7000 језика. Овај број, међутим, варира с обзиром на то да постоје мала и изолована места са сопственим начином комуникације и посебним језицима које говори само мали број људи.

На Косову албански и српски језик имају равноправни статус што се званичне употребе тиче. Међутим, у општинама у којима заједнице чине 5 одсто становништва такође постоји статус језика у званичној употреби. Као пример се може навести општина Призрен у којој су у званичној употреби 4 језика, односно албански, српски, турски и босански.

Пословицу “вредиш онолико колико језика говориш” дословце сам доживео у неколико наврата током различитих догађаја у земљама региона на којима сам учествовао.

Одрастао сам у породици у којој је се говорио босанско-македонски језика (рецимо да се тако назива), због моје мајке која је родом из дела Косова познат као Гора. У Гори се говори такозвани горански језик (мешавина босанског и македонског, са позајмљеним речима из албанског и турског) који сам од раног детињства почео да разумем, а касније и да учим и говорим свакодневно.

Будући да сам као дете био сам заинтересован да научим што је више могуће језика, почео сам да похађам курс енглеског језика. Током 5 година учења успео сам да стекнем довољно знања, тако да ми комуникација на енглеском језику није представљала проблем. Заинтересовало ме је да савладам још више језика. Како сам поседовао основно знање српског језика, услед сличности са босанским, почео сам да читам разне текстове, али и краће књиге српских аутора, као и књиге преведене на српски језик. Временом сам прилично добро савладао овај језик.

Због чињенице да је српски језик у званичној употреби на Косову, моје интересовање да се боље упознам са језиком који ће ми још више олакшати комуникацију са Србима, Бошњацима и Горанцима који живе на Косову, додатно је порасло.

Након што сам започео студије, заједно са другим студенатима ангажовали смо се у активностима које су нас одвеле у земље где се говоре страни језици. Прва активност у којој смо учествовали одвела нас је у Словенију. У Словенији сам се сусрео са језиком за који понекад помислим да разумем, али у којем се заправо ради само о неколико речи чија етимологија потиче из дела словенских језика.

Након тога следе два догађаја. Један се одржао у Хрватској. Комуникација Хрватској је била веома једноставно будући да су моји вршњаци говорили само хрватски и енглески језик. То је у мени будило још већу радозналост и интересовање за савладавање више језика, док сам истовремено наставио са читањем текстова на српском, босанском и хрватском. Следећи сличан догађај се одржао у Србији. Временом сам схватио да само само путем конверзације са другима успевао све боље да савладавам овај језик.

Након одређеног времена уписао сам мастер у Македонији, где су се предавања одржавала на три језика, односно на албанском, македонском и енглеском језику. Ово је било веома занимљиво искуство с обзиром на то да сам стекао основно знање македонског језика који је сличан, а и истовремено се разликује од и спрског и босанског језика. Предавања на македонском језику су ми била веома занимљива, тако да сам осим предмета који сам сматрао привлачним, имао интересовање да научим и језик.

Кроз ова искуства сам схватио значај пословице “вредиш онолико колико језика говориш”. До овог  тренутку комуникација са Србима, Бошњацима, Хрватима и Македонцима постала ми је веома лака. С искуством стеченим са разних активности сарадње како унутар, тако и ван Косова, схватио сам да ми је језик омогућио лакшу комуникацију, али сам се такође ослободио предрасуда.

Млади уопште гледано, и то посебно на Косову, треба да уче језике земље у којој живи, како би олакшали комуникацију међу собом и уклонили све баријере које нас раздвајају.

На крају крајева, познавање више језика чини нас вреднијим. Користи су неспорне када је у питању важност учења различитих језика, а посебно језика у региону. Живимо у региону у којем је познавање албанског и српског језика од посебне важности, и не само зарад лакше комуникације, него и како би смо се ослободили предрасуда о другим народима и заједницама.

У оквиру кампање јавног информисања о језичким правима на Kосову, НВО АKТИВ објављује личну причу о учењу више језика. Ова кампања је део пројекта “Креирање двојезичног Kосова” који спроводи НВО Актив, а који је подржала Амбасада Kраљевине Норвешке на Kосову. Мишљење изнето у тексту не одражава ставове Амбасаде Kраљевине Норвешке на Kосову.