28. jul. 2017. | 08:49 | Marija Stankovic


“Razvoj privatnog sektora šansa za ekonomski razvoj ali i politički mir”



Kroz ekonomski razvoj putem razvoja privatnog sektora možemo postići i taj politički mir, izjavio je danas predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu na konferenciji “Razvoj regionalne saradnje u biznis sektoru” koja je održana u Centru građanske energije u Severnoj Mitrovici.

Tom prilikom je predstavljena studija “Prilike i prepreke za poslovanje na Severu Kosova” koju je objavila nevladina organizacija Aktiv.

Jenda od preporuka analize jeste da je neophodno unapređenje direktne komunikacije između preduzeća i institucija na centralnom nivou.

“Ono što je najveći problem je što na severu Kosova ne postoje predstavnici ovih institucija, nemaju dovoljno kapaciteta, tako da nemamo predstavništva na severu Kosova”, kaže Marija Stanković, menadžerka projekta u Aktiv-u.

Grdžaliu je istakao da Privredna komora Kosova pokušava da radi u dva smera, interno eksterno, kako bi se došlo do napretka u ekonomskom razvoju.

“Interno da lobiramo što više da zakoni ne budu samo ukras za kancelariju u vladi, nego da budu u funkciji ekonomskog razvoja privatnog sektora”, rekao je on.

Istakao je da bi stub ekonomskog razvoja trebalo da bude privatni a ne javni sektor.

“ U mestu gde javni sektor otvara radna mesta vraća se prošlost i to nije garancija. U tom kontekstu svi mi moramo više da radimo za ekonomski razvoj i da podržavamo privatni a ne javni sektor. Sigurno da to niko ne može uraditi bolje nego privatni sektor. Postoje samo dve stvari kojima možemo postići ovo a to su vladavina prava i stručna ekspertiza”, kaže Grdžaliu.

U analizi stanja preduzetništva na severu Kosova Aktiv je došao do nalaza da je nedostatak informisanosti, bilo preduzetnika, bilo institucija značajna prepreka u komunikaciji institucija i biznisa, ističući da je kroz sastanke, koji su organizovani u okviru projekta,  bilo prilike da predstavnici biznisa sa severa Kosova iznesu svoje probleme predstavicima institucija na centralnom nivou.

“Tako smo došli do zaključka da se mnogi propusti dešavaju upravo zbog neinformisanosti. Većina sajtova je isključivo na albanskom jeziku. Čak i kada uspeju da nađu adekvatan sajt ljudi ne mogu da se informišu jer je sve na albanskom jeziku pa čak i dokumentacija koja je potrebna”, kaže Stanković.

Ona je istakla i nedostatak strategija kao prepreku za rešavanje nagomilanih problema u razvoju preduzetništva.

“Strategija za razvoj Zapadnog Balkana postoji, međutim, države te strategije nisu inkorporirale u svoje zakonodavstvo a naročito se nisu posebno osvrnule na one specifičnosti koje postoje u okviru samih država”, kaže Stanković.

U studiji se preporučuje, između ostalog, obezbeđivanje lokalno dostupne institucionalne podrške i tehničkih savetodavnih usluga za preduzeća na severnom delu Kosova, bolji pristup lokalnih preduzeća finansijama neophodnim za održavanje i proširenje njihovih aktivnosti, unapređenje pravne zaštite imovine i poslovanja kroz jačanje sistema vladavine prava u severnom delu Kosova, podrška razvoju efikasnih strategija za povećanje konkurentnosti preduzeća sa severa na širem tržištu Kosova, kao i odsticanje pozitivne međuetničke saradnje između preduzeća.

U okviru projekta je objavljena i brošura “Kako registrovati biznis na Kosovu” u kojoj su objavljene informacije o registraciji i vođenju biznisa. Organizovano je i niz sastanaka sa Privrednom komorom Kosova, sa predstavnicima institucija na centralnom nivou jer su preduzetnici sa severa Kosova ukazali na probleme sa kojima se suočavaju u poslovanju. U skladu sa tim je identifikovano šest relevantnih institucija sa kojima su održani sastanci: Poreska uprava Kosova, Agencija za hranu i veterinu, Ministarstvo privrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Američka privredna Komora, Kosovska agencija za standardizaciju i Kosovska agencija za investicije i podršku preduzećima.

Konferencija je održana u okviru projekta “Unapređenje saradnje između preduzeća sa severa Kosova i Privredne komore Kosova” koji sprovodi nevladina organizacija Aktiv u saradnji sa Privrednom komorom Kosova i uz finansijsku podršku ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini.